Sve fotografije: CEPRIS
Advokat i potpredsednik Centra za pravosudna istraživanja Slobodan Beljanski, u svom radu na studiji “Odnos Ustavnog suda i sudske vlasti – stanje i perspektive“ najviše se posvetio najzastupljenijoj delatnosti Ustavnog suda – ustavnim žalbama.
U posmatranom periodu između 2014. i 2018. godine blizu 95 odsto novoformiranih predmeta bili su predmeti povodom ustavne žalbe, dok je uključujući i nerešene predmete iz prethodnih godina, udeo ustavnih žalbi u ukupnom broju predmeta u radu u 2018. godini činio više od 97 odsto.
“Upadljivo najveći broj ovih predmeta rešen je odbacivanjem ustavne žalbe ili na drugi nemeritoran način (obustava, spajanje, ustupanje). Od ukupno formiranih predmeta po ustavnim žalbama u proseku godišnje je odbacivano oko 78 odsto, dok je za odbačene žalbe Ustavni sud, iz godine u godinu, u značajnom delu odgovornost pripisivao advokatima”, istakao je Beljanski.
Za autora ovog rada diskutabilno je bilo i pitanje osnovanosti odluka Ustavnog suda kojima se poništavaju odluke redovnih sudova, a imajući u vidu načelo samostalnosti i nezavisnosti sudske vlasti.
“U jednoj od karakterističnih odluka Sud navodi da, iako generalno nije nadležan za proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su redovni sudovi protumačili važeće propise, on se u ta pitanja ipak upušta kada odluke sudova povređuju ili uskraćuju ustavna prava”, rekao je Beljanski.
Ako za rešavanje sukoba nadležnosti nije postojala pogodnija solucija, potpredsednik CEPRIS-a smatra da se to ne bi moglo reći i za odlučivanje o žalbama sudija, kao i ustavnim žalbama.
“Centralno pitanje o odnosu Ustavnog suda i sudske vlasti tiče se razloga, načina i obima odlučivanja o ustavnim žalbama. U tom pogledu, objašnjenja Suda o kriterijumima i nadležnostima nisu dovoljno ubedljiva”, zaključio je Beljanski.
Prof. dr Marijana Pajvančić, članica Centra za pravosudna istraživanja i redovna profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu, sada u penziji, kroz svoj rad “Analiza načina odlučivanja Ustavnog suda” predstavila je dostupnost rada Ustavnog suda iz perspektive stručnog lica, kao i građanina.
Pored javnosti rada Ustavnog suda, dostupnosti prakse Ustavnog suda i preglednosti internet sajta Ustavnog suda, Pajvančić je izložila i studiju slučaja kroz povredu Ustavom zajemčenog imovinskog prava na penziju.
“Nijedna od institucija – Ustavni sud, Fond PIO, Republički javni pravobranilac, sudovi, Evropski sud za ljudska prava, Narodna skupština – kojima su se obraćala lica čija su prava povređena nije meritorno odlučivala o zaštiti prava, već su predstavke odbačene u prethodnom postupku ili se o njima uopšte nije odlučivalo – što jasno govori o ćutanju administracije. U ovom slučaju pokazalo se da pravna sredstva za zaštitu prava nisu postojala ili su bila neefikasna”, zaključila je Pajvančić.
Autor rada “Analiza uticaja odluka Evropskog suda za ljudska prava na rad Ustavnog suda Republike Srbije”, prof. dr Tanasije Marinković, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, smatra da analiza odluka Ustavnog suda potpuno ukazuje na to da je uticaj odluka Evropskog suda prisutan u svim ustavnosudskim postupcima i oblastima ljudskih prava koje spadaju u nadležnosti Ustavnog suda.
“Rezultati analize ukazuju na to da je Ustavni sud mnogo brižljiviji u obrazlaganju svojih odluka i njihovom zasnivanju na jurisprudenciji Evropskog suda u postupcima po ustavnim žalbama, nego kad su u pitanju postupci za ocenu ustavnosti opštih akata”, istakao je Marinković.
Takođe, primetno je da u poslednjih nekoliko godina, kako smatra Marinković, opada kvalitet obrazloženja i odluka Ustavnog suda donetih po ustavnim žalbama.
“Ustavni sud se poziva na jurisprudenciju Evropskog suda da bi legitimisao, a katkada i samo dekorisao svoje odluke. Izostaje međutim njegovo odvažavanje da napravi iskorak i prizna nova ljudska prava ili prihvati nove procesne mehanizme kao što je to činio u prvo vreme po svom konstituisanju pod Ustavom od 2006. godine”, zaključio je Marinković.
Poslednju celinu u studiji čini rad “Monitoring izveštavanja o delatnosti Ustavnog suda Republike Srbije” dr Dubravke Valić Nedeljković, profesorke master studija Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Nedeljković je kroz statističku obradu podataka i grafički prikaz obrazložila kakva je komunikacija između Ustavnog suda i javnosti i koliko su pitanja u vezi sa radom Ustavnog suda prisutna u medijima.
“Monitoring je pokazao da kao posledica neodgovarajuće komunikacije sa Ustavnim sudom, medijima na teritoriji Srbije Ustavni sud nije bio u fokusu izveštavanja”, istakla je Valić Nedeljković.
Kako navodi, veliki broj uzorkovanih vesti nije se ticao direktno Ustavnog suda i njegovog rada, nego je on pomenut kao moguće rešenje određenog pravnog problema.
“Jasno je da je osnovna strategija Ustavnog suda da se pažnja sa suštine pomeri na periferiju i time zamagli netransparentnost rada najznačajnijeg državnog organa čiji je zadatak nadzor nad ustavnošću zakona, kao i zaštita ljudskih prava i sloboda građana zajamčenih Ustavom”, zaključila je Valić Nedeljković.
Prisutne zvanice, među kojima su bile sudije redovnih i sudova posebne nadležnosti, sudije Ustavnog suda, predstavnici tužilaštva, profesori fakulteta, novinari i advokati, postavljali su pitanja autorima i iznosili svoja zapažanja.
Autori su kroz svoje radove, imajući u vidu dostupne statističke podatke, prikazali javnosti transparentnost i način rada Ustavnog suda od 2014. godine. Poseban akcenat stavljen je na pitanja o radu Ustavnog suda koja se direktno tiču građana, kao što je odlučivanje o inicijativama za ocenu ustavnosti i zakonitosti i odlučivanje o ustavnim žalbama.
Celu analizu možete pročitati OVDE.
Projekat je finansijski podržala Fondacija za otvoreno društvo, dok su članovi organizacije Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) učestvovali u izradi naučno-istraživačkih tekstova i realizaciji projekta.
Ostavite komentar