U okviru projekta All Eyes on Justice finansiranog od strane Nemačke ambasade u Beogradu, Centar za pravosudna istraživanja i Balkanska istraživačka mreža sprovode praćenje suđenja za korupciju i organizovani kriminal u Višem sudu u Beogradu i u Apelacionom sudu u Beogradu. Za potrebe praćenja suđenja imenovani su dvočlani timovi koji se sastoje iz jednog pravnika (studenta prava) i jednog novinara (studenta novinarstva) koji bi suđenjima prisustvovali u cilju popunjavanja upitnika koji je izrađen za potrebe istraživanja od strane članova pravosuđa, a na osnovu metodologije koju koriste međunarodne organizacije koje se bave praćenjem suđenja.

Na suđenju koje se održalo 24.05.2019. godine u Apelacionom sudu u Beogradu članici Centra za pravosudna istraživanja A. Z. i članici Balkanske istraživačke mreže N. Č. obratio se član sudskog veća – predsednik Apelacionog suda – navodeći da ne mogu da prisustvuju suđenju jer ne postoji njegovo odobrenje. Predsednik sudskog veća je istakao da mlade koleginice mogu da prisustvuju kao javnost, ali su na osnovu situacije i odsustva daljih komentara predsednika suda, koleginice smatrale da je jedino prikladno da nakon pomenutih komentara salu napuste. U nastavku je objašnjeno zbog čega se pravo prisustva javnim suđenjima ne može uskratiti bez osnova pripadniku javnosti, pa ni pripadniku javnosti koji učestvuje u bilo kom projektu:

Ustav određuje kada je zakonima moguće ograničenje ljudskih i manjinskih prava i to u obimu neophodnom da se ustavna ograničenja zadovolje u demokradskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajamčenih prava. Sudovi su naročito dužni da vode računa o suštini prava koje se ograničava (Čl. 20 Ustava). Svaki građanin ima pravo na pravično suđenje što podrazumeva i javnu raspravu uz utvrđenje kada se ona može isključiti u skladu sa zakonom. (Čl. 32 Ustava; čl. 6 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i sloboda). Konačno kao načelo sudstva predviđeno je da je raspravljanje pred sudom javno i može se ograničiti samo u skladu sa Ustavom.

Zakon o uređenju sudova utvrđuje da je raspravljanje pred sudom javno i može se ograničiti samo zakonom (Čl. 7 ). Zakonom o krivičnom postupku se reguliše mogućnost isključenja javnosti tokom pripremnog ročišta (Čl. 345), glavnog pretresa (Čl. 362). O isključenju javnosti odluku donosi veće po službenoj dužnosti ili na predlog stranke. Ona mora biti obrazložena i javno objavljena (Čl. 365).

Sudskim poslovnikom utvrđena je samo procedura za fotografisanje, audio i video snimanje u zgradi i na ročištima i o tome odlučuje samo predsednik suda i sudija (Čl. 59 i 60). Poslovnik ne pominje „monitoring“ i ne određuje ko bi mogao da ga odobri. Monitoring predstavlja samo posmatranje sudskog postupka koji je javan. Stoga za njega nije potrebno odobrenje da bi se vršio. Uprkos tome član veća, koji je predsednik suda, nije dozvolio vršenje „monitoringa“ – posmatranja.

Sve navedene odredbe važećeg prava Republike Srbije nedvosmisleno propisuju da uskraćivanje mogućnosti prisustva suđenju mora biti zasnovano na pravnim razlozima koji su taksativno navedeni u propisima Republike Srbije. S obzirom na to da niti jedan od tih razloga nije ispunjen, niti je usmeno naveden od strane predsednika Apelacionog suda, osporavanje mogućnosti prisustva suđenju članicama CEPRISa i BIRNa je pravno neopravdano. Ovakvim postupkom grubo su prekršeni Ustav i zakoni koji regulišu načelo javnosti i mogućnost njegovog ograničenja.