Učestale izjave najviših predstavnika vlasti o ciljevima i načinu izmena materijalnih i procesnih propisa u oblasti krivičnog zakonodavstva i o sudskim postupcima koji su u toku predstavljaju povredu više nezaobilaznih ustavnih postavki.
Izjava ministarke pravde da je cilj zakonskih izmena smanjenje oslobađajućih presuda nakon višegodišnjih suđenja, a da “odgovarajuće optužnice” moraju rezultirati osuđujućim presudama, predstavlja otvorenu negaciju raspravnog načela i posredno davanje uputstva sudijama da bi “odgovarajuću optužnicu” praktično trebalo smatrati presuđenom stvari, a glavni pretres, iako je upravo on centralni deo postupka u kome se izvode dokazi i garantuje pravo “jednakosti oružja”, uzeti kao izlišan. Izjava predsednika Republike da će se ispitati ko, kako i zašto je doneo određenu prvostepenu presudu, ne može biti shvaćena drugačije nego kao pritisak na sve sudije koje odlučuju o istim ili sličnim stvarima, a posebno na drugostepeni sud kome tek predstoji odluka o pravnom leku.
Centar za pravosudna istraživanja smatra opravdanim nastojanja da se kriminal smanji i na odgovarajući način sankcioniše. Borba protiv kriminala, međutim, prevashodno trebalo da bude usmerena na suzbijanje njegovih uzroka i na blagovremeno prikupljanje dokaza i otkrivanje učinilaca, a ne samo na pooštravanje kaznene politike i puku retorziju. Ekspeditivnost krivičnog postupka svakako je potrebna, ali ne u meri koja bi direktno išla na štetu zagaranovanih prava. Jasna tendencija ka formalizaciji krivičnog postupka retrogradna je i u suprotnosti sa svim komponentama koje doprinose njegovoj pravičnosti.
Ostavite komentar