Foto: RTV
Izmenjen je Predlog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, povučen je Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, čime su ispunjeni glavni zahtevi građanskih protesta koji su se odigravali prethodne dve subote širom Srbije. O tome zašto su ovi zakoni važni, zašto je bitna procedura njihovog usvajanja i uopšte usvajanja zakona, govorio je prekjuče u emisiji „Pravi ugao“ na RTV-u profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Miodrag Jovanović.
Izglasanim izmenama Zakona o referendumu, koje stupaju na snagu po objavljivanju u Službenom glasniku, uvode se četiri promene: ukidaju se takse za overu potpisa, rok za raspisivanje referenduma o istom pitanju se pomera sa jedne na četiri godine, a u istom roku i parlament neće moći da donese odluku drugačiju od one koja je potvrđena na referendumu, dok se poslednjom izmenom omogućava i da predstavnici ovlašćenih predlagača budu deo organa za sprovođenje referenduma.
Kako ističe profesor Jovanović, dobro je što je došlo do ovih promena, ali to ne menja činjenicu da je proces donošenja ovako važnog zakona, koji propisuje i proceduru koja se tiče izmene ustava, otpočetka problematičan i politički kontaminiran, na šta je ukazala i Venecijanska komisija.
„Postoji politički aspekt celog tog procesa koji možda više daje za pravo onima koji su oprezni, sumnjičavi ili protiv glasanja za promene ustava na referendumu, a to je činjenica da, obrni-okreni, tu ustavnu promenu je na kraju izglasala skupština koja je u suštinskom smislu jednostranačka“, objašnjava Jovanović.
To u znatnoj meri narušava legitimitet samog procesa promene ustava, kada se on menja, kako smatra Jovanović, „u jednoj skupštini koju je sam predsednik u startu delegitimisao tako što je oročio njeno trajanje na dve godine jer je bio svestan da takva skupština, u kojoj suštinski nema opozicije i gde se suštinski ne vode nikakve ozbiljne rasprave o zakonima, nema legitimitet“.
Upitan da li činjenica, da se može dogoditi da mali broj građana izađe na referendum i izglasa ustavne promene, baca senku na tu odluku, Jovanović naglašava da se mora uzeti u obzir da je ukidanje cenzusa već predviđeno Ustavom iz 2006. godine, kao i da većina zemalja ne praktikuje potvrdu ili učešće građana u procesu izmene ustava.
„Kada te dve stvari dovedete u vezu, onda ne možemo da kažemo da je cela ideja oko uklanjanja cenzusa sama po sebi pogubna, ali ona može da stvori upravo takve problematične situacije“, kaže Jovanović.
Iako je reč o promenama u pravosuđu, koje su suštinski važne za građane, profesor Jovanović je uveren daveliki broj građana ne zna šta se menja jer nije bilo nikakvih ozbiljnih stručnih rasprava niti pokušaja da se javnosti to približi.
„Zato ćemo mi dobiti upravo to, jednu klasičnu dnevno-političku mobilizaciju po linijama stranačke opredeljenosti, gde će rezultat zavisiti od toga koliko će uspešno vladajuća stranka da mobiliše svoje glasače, a ona je do sada prilično uspešna u tome“, ističe Jovanović.
Kada je reč o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, profesor Jovanović smatra da ovaj zakon dobro ilustruje stanje institucija u Srbiji i to kako institucije vide ustav ove zemlje, s obzirom na to da se sam tekst zakona ne može pronaći na sajtu Skupštine.
Jedna od primedbi ovog zakona koja je izazivala najveću zabrinutost, ticala se člana 20, koji bliže utvrđuje javni interes. Profesor Jovanović smatra da je pojam „javni interes“ samim ustavom, generalno problematično rešen.
„Formulacija iz ustava ‘u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona’ zapravo vam govori da je dovoljno da neki zakon spomene javni interes i da onda u sledećem koraku Vlada, praktično nekim podzakonskim aktima, suštinski obrazlaže to (šta je javni interes).To je loše rešenje“, istakao je on.
Konkretan primer javnog interesa za kompanijom „Rio Tinto“ treba da se razmotri kroz niz javnih rasprava, koje će sagledati, sa jedne strane, koje su moguće ekonomske dobiti, a sa druge strane, moguće ekološke posledice.
„Obrazloženje javnog interesa, u normalnim uslovima, u zdravoj demokratskoj sredini, zapravo proishodi iz jedne ozbiljne stručne, temeljne i široke javne rasprave“, zaključio je Jovanović.
Ostavite komentar