Pravnica i aktivistkinja Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) Sofija Mandić smatra da je nepostupanje i pasivnost Ustavnog suda karakteristična i za funkcionisanje van vanrednog stanja, ali i da nije bilo osnova da se oni ne sastaju.
“Svi državni organi su imali mandat da se sastaju, zabrana okupljanja u zatvorenom prostoru se nije odnosila na državne organe. Takođe, to su incijative za koje će Ustavni sud tek odlučivati da li će po njima postupati”, rekla je Mandić u emisiji “Insajder debata” i dodala da “može da se desi da ni po jednoj od ovih inicijativa ne odlučuje”.
Ona ističe da je Ustavni sud mogao, i da i dalje može da reaguje po sopstvenoj inicijativi, ali da ne veruje da će se to desiti.
“Impliciram da Ustavni sud o svemu ovome neće ništa reći i da ćemo mi nastaviti da u javnom prostoru raspravljamo da li je nešto bilo ustavno ili neustavno”, kazala je Mandić.
Veselinović: Odluka o uvođenju vanrednog stanja politička i neustavna
Pitanje ustavnosti uvođenja vanrednog stanja pokrenuo je i Savez za Srbiju, a predsednik Pokreta za preokret, članice Saveza, Janko Veselinović navodi da u danu kada su želeli da predaju inicijativu “nijedna vrata na Ustavnom sudu nisu bila otvorena”.
“U tom danu vrata Ustavnog suda su bila zaključana. Niko čak ni na prijemu pošte nije radio”, navodi on.
Ocenjuje da je uvođenje vanrednog stanja bilo sa namerom da se stvore uslovi kako bi se izbori održali u junu i da “ni uvođenje, ni ukidanje nije imalo veze sa zdravstvenim razlozima”.
“To je bila politička odluka i duboko neustavna”, kaže Veselinović u Insajder debati.
Narodna poslanica i kandidatkinja za poslanicu na listi Ujedinjenje demokratske Srbije Gordana Čomić navodi da je i tada rekla, ali da i sada veruje, da je sednica Skupštine na kojoj bi se odlučivalo o uvođenju vanrednog stanja mogla da se održi.
“Postoji e-parlament, rečeno mi je da to nema u poslovniku, ali neobična vremena traže neobične reakcije. Ostaće nejasno zašto nisu organizovali glasanje u e-parlamentu”, navodi ona i zaključuje da je zbog toga “izostalo da se ljudima objasni šta se dešava”.
Mandić je istakla da je bilo važno da se “pred očima javnosti” raspravljalo o tome da li je neophodno uvoditi vanredno stanje.
“Pred očima javnosti moglo je biti dato i obrazloženje da moramo uvesti vanredno stanje da bismo odložili izbore jer ne možemo da ih održimo u vreme epidemije”, navodi ona.
Presude u vanrednom stanju pod znakom pitanja
Govoreći o presudama koje su donošene po hitnom postupku i za vreme vanrednog stanja, Veselinović kaže da svaki građanin ima pravo da se na njih sada žali.
“Svaki građanin ima pravo, naročito 7.000 kažnjenih građana, naročito oni koji su bili u zatvoru, svako ima pravo da pokrene postupak za zaštitu svojih prava koja su bila ugrožena zloupotrebom vanrednog stanja”, ističe on.
Na pitanje novinarke da li je reakcija političkih aktera na kršenje Ustavom zagarantovanih prava bila adekvatna i dovoljno glasna, Veselinović kaže: “Verovatno da nije”.
“Čuli su se koliko su mogli. Za SZS mogu da kažem da smo u vreme vanrednog stanja izdali 34 saopštenja i održavali konferencije dok je to bilo moguće. U vanrednom stanju ljudi ne mogu da izađu na ulice, ne mogu da drže konferencije, da se na ulici pobune. Broj minuta na televiziji za SZS i opoziciju nije bio ni jedne sekunde vremena posvećeno naših 34 obraćanja“, navodi predsednik Pokreta za preokret.
Čomić navodi da je ona reagovala na internetu i na svom prostoru “saopštavala, obaveštavala i informisala”.
“Čak sam i jednu stvar koja je na ivici mojih nadležnosti uradila – ja nemam dozvolu, imam zabranu kao narodna poslanica da komentarišem sudske postupke, a pogotovo da na bilo koji način komentarišem novinare, ali sam napisala pitanja koja nedostaju da se postavljaju da bi ljudima bilo jasno šta se dešava”, kaže Čomić.
Ipak, da adekvatno nije reagovala ni pravna struka, smatra i pravnica Sofija Mandić.
“Ta tišina u prvoj polovini vanrednog stanja je bila zaista zaglušujuća i da se ja kada je u pitanju moja profesija zaista mogu da kažem da se na prste dve ruke mogu prebrojati ljudi koji su bilo šta razumno rekli ili kritikovali”, dodaje ona.
Oprečna mišljenja o izborima
Nakon što su bili odloženi zbog vanrednog stanja, izbori u Srbiji ponovo su zakazani za 21. jun. Međutim, mišljenja mnogih, pa i opozicionih stranaka i pravnika, o tome da li ih je potrebno ponovo odložiti su oprečna.
“Moguće je odložiti izbore kroz konstitutivni dokument koji će prihvatiti sve relevantne političke opcije u Srbije. Moguće je promeniti ustav, organizovati ako treba onlajn referendum”, navodi Veselinović, čija je stranka u Savezu za Srbiju koji izbore bojkotuje.
S druge strane, Čomić, koja na izborima učestvuje, navodi da je održavanje izbora “na žalost obavezno”.
“Postoji predlog koji smo čuli, da se još jednom uvodi leks specijalis određene vrste ili da se još jednom uvodi vanredno stanje. Šta je od toga najmanje loše teško je proceniti”, navela je.
Mandić navodi da je njeno mišljenje da postoji samo jedna mogućnost koja bi dozvolila ponovno odlaganje, a to je uvođenje vanrednog stanja.
“Plašim se da ne postoji volja da se tako nešto uradi. Vanredno stanje može odložiti izbore, a u faktičkom smislu mislim da svako ko učestvuje na izborima saučestvuje u potencijalno vrlo opasnim posledicama po epidemiju koja i uvek u toku”, zaključila je.
Ostavite komentar