Ustav prepoznaje mogućnost uvođenja vanrednog stanja i bez odluke skupštine, ali u izuzetnim situacijama, pa bi ga trebalo koristiti kada je to neophodno.
“Mi smo preskočili Skupštinu“ navela je Mandić.
Dodaje da samom odlukom uopšte nije naveden ni ustavni osnov za proglašenje vanrednog stanja.
Vanredno stanje u Srbiji može da traje maksimum šest meseci, ali se u odluci uopšte ne navodi na koji rok se u Srbiji se uvodi vanredno stanje, na dve ili tri nedelje, kako su to učinile druge zemlje u kojima je situacija mnogo ozbiljnija.
“Mi kao građani možemo da budemo i zbog toga zabrinuti”, smatra Mandić.
“Dok smo bili u karantinu, državni vrh se smejao virusu”
Govoreći o zabrani kretanja i socijalnom distanciranju ističe da je sa porodicom vreme provodila u kući čak dve nedelje pre nego što su se “delovi državnog vrha slatko smejali u kamere ovom virusu”.
Ne radi se o tome da su ljudi neodgovorni, smatra Mandić, i ističe da su svi svesni opasnosti, ali da to ipak ne znači da je pod naletom pandemije pravni poredak suspendovan i da “može da nas zaključava kome kako padne na pamet”.
Sloboda kretanja zagarantovana Ustavom može biti ograničena zbog zaštite javnog zdravlja, podseća Mandić, ali ukazuje da je u Srbiji problem to što smo preskočili Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koji je, kako navodi, u januaru, februaru i martu kada je zemlja bila neozbiljna po pitanju zaštite od epidemije mogao da nas zaštiti.
“Svako ko je dolazio iz zemalja u kojima je postojala epidemija, a pogotovu oni koji su bili u kontaktu sa zaraženima, njima su mogle biti određene mere zadržavanja, karantina ili zdravstvenog nadzora. Da se taj zakon pravovremeno primenjivao i da su ljudi bili zaustavljani na granici i njihovo zdravstveno stanje proveravano, mi sada ne bismo imali šest miliona ljudi zatvorenih u kućama koji ne mogu napolje ni zbog najosnovnijih potreba”, kazala je.
O skajp suđenjima – Vlada promašila temu
Mandić se osvrnula i na skajp suđenja i pitanje da li će sudovi biti zatrpani tužbama posle vanrednog stanja.
Smatra da za to ima osnova, ali da prethodno treba usmeriti pažnju na dopis ministarstva o hitnim suđenjima putem skajpa.
“Sudovi su vrlo ekspeditivno po nalogu dela izvršne vlasti, tj. ministarstva, počeli da sprovode ovakva suđenja. Meni zaista nije jasno kako je to moguće. Sud sudi na osnovu Ustava i zakona, a ne na osnovu dopisa ministarstva. Vrlo brzo smo dobili Uredbu Vlade koja proširuje ta hitna suđenja na sva krivična dela, ne samo dela koja se tiču kršenja epidemioloških propisa. Vlada je promašila temu, i pravo na pravično suđenje koje uključuje i pravo okrivljenog da prisustvuje suđenju, ne može biti ograničeno ni u vanrednom, ni u ratnom stanju”, smatra Mandić.
Vlada apsolutno nije smela da dira u to pitanje, dodala je Mandić i kaže da u slučaju suđenja putem video-veze očekuje ukidanje presuda od strane viših sudova jer, naglašava, nisu poštovane procesne radnje i okrivljeni nisu mogli da se brane kako im to Ustav i zakon garantuje.
Po pitanju održavanja konferencija kriznog štaba bez novinara, Mandić smatra da su građani uskraćeni za mnoge informacije, tako da konferencije deluju kao deklamovanje brojeva, pa nema ni potrebe da se takve konferencije održavaju.
“Podaci se mogu objaviti i u vidu saopštenja kad već nema interakcije i insistiranja na pitanjima”, navela je.
“Zanimljivo da smo danas čuli da imamo, nakon najstrožih mera, najveći porast broj obolelih i čak devetoro umrlih u jednom dana. Ako pogledamo da je umrlo 15 ljudi koji imaju od 50 do 59 godina, a isto toliko onih starijih od 80, postavlja se pitanje razumnosti ovih mera”, navodi gošća N1.
Za demokratiju je uvek pravo vreme
Ocene da trenutak kada se zemlja bori sa smrtonosnim virusom nije pravi za bavljenje demokratijom i ljudskim pravima, Mandić komentariše rečima da je vreme za postavljanje takvih pitanja uvek jer je demokratija procedura.
“Procedura se poštuje kako bi se došlo do ishoda koji je u ovom slučaju zaštita javnog zdravlja”, kaže ona.
Pojašnjava da ukoliko gazimo svaku moguću proceduru, a do današnjeg dana smo, tvrdi, pogazili svaki zakon, od Ustava pa na dalje, zaista nije moguće ostvarenje krajnjeg ishoda.
“Imamo veliki problem ako naši lekari ne shvataju da ono što rade i odlučuju jeste vezano za procedure, a ne za njihova pojedinačna mišljenja o tome šta može dovesti do dobrog ili lošeg ishoda”, izjavila je Mandić.
“Mislim da je vreme za demokratiju i poštovanje ljudskih prava uvek pravo, a pogotovo u situacijama vanrednog ili ratnog stanja kada pravni poredak treba da bude još osetljiviji na moguće kršenje ljudskih prava”, zaključila je Sofija Mandić.
Tekst je prvobitno objavio N1.
Ostavite komentar