Aleksandar Trešnjev, sudija Krivičnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, izjavio je za časopis „Kolega“ da se u javnosti često manipuliše time da sudije traže nekakvu nezavisnost i da je važno istaći da je sudijska nezavisnost pravo građana, a ne pravo sudija.
Prema njegovim rečima – Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama govori da je jedno od osnovnih ljudskih prava da građanima sudi nezavisan i nepristrasan sud. To pravo građanima garantuje sva ostala prava.
– Počev od prava na slobodu, zatim prava na udruživanje i sva druga prava imaju smisao tek ukoliko imaju svoju zaštitu, a osnovni oblik zaštite se sastoji upravo u tome što u sudskim postupcima sudi nezavisan i nepristrastan sudija. Inače, nezavisnost suda je vrlo kompleksno pitanje i to da li je sud, odnosno sudija koji donosi odluku, nezavisan zavisi od niza različitih uslova. Svaki od tih uslova može dovesti sudiju u položaj da nije nezavisan, a to narušava ceo sistem odlučivanja; što u krajnjoj meri dovodi i do povrede Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, uključujući i probleme unutar pravosuđa, odnosno, zakonodavstva – kaže Aleksandar Trešnjev.
Uslovi su mnogobrojni i Trešnjev nabraja samo neke, a to su da su sudije ekonomski nezavisne, da imaju zaštitu u Visokom savetu sudstva (VSS), da imaju samostalnost u radu, zatim garanciju da neće biti premeštani iz jedne materije u drugu materiju, samo zbog toga što su doneli odluku koja se nekome sviđa ili ne sviđa, da ih niko ne proziva u javnosti, naročito ako taj neko nije ni pogledao sudski spis, kao i niz drugih uslova koji su od značaja da sudija može samostalno da donosi odluku i da se ne plaši i ne razmišlja o tome da li će zbog takve odluku trpeti neku posledicu.
Upravo u tom svetlu nezavisnosti sudija Aleksandar Trešnjev komentariše i buduće ustavne reforme. Naime, Ministarstvo pravde je objavilo predlog izmena Ustava koje se tiče pravosuđa. Te izmene imaju određena rešenja koja, smatra Trešnjev, dovode do zabrinutosti i pitanja da li se njima ostvaruje nezavisnost i pretpostavka za nepristrasnost sudija.
Jedna od najavljenih izmena je izmenjen sastav VSS.
– Standard je da političari, predstavnici druge dve vlasti: zakonodavne i izvršne, ne treba da budu članovi VSS. Međutim, rešenje koje trpi kritiku jeste da u novom sastavu VSS sudije nemaju većinu, za razliku od sadašnjeg rešenja gde su bili zastupljeni, uključujući i predsednika Vrhovnog kasacionog suda, sa sedam članova od postojećih jedanaest. Po izmenjenom Ustavnom rešenju u VSS od deset članova, sudije će biti zastupljene sa pet članova, a drugih pet će se birati iz reda istaknutih pravnika. Predložene izmene Ustava, takođe, ne definišu kriterijume za određivanje istaknutog pravnika. Nejasno je da li je istaknuti pravnik neko ko se dugo bavio praksom, da li je to neko ko se bavio profesurom ili se često pojavljuje u javnosti. Čak se ni ne određuje da li se on može baviti politikom i biti biran iz reda političara. Postavlja se pitanje kako će narodni poslanici, koji po pravilu nisu pravnici, bez kriterijuma birati istaknute pravnike. Pored toga je i neuobičajeno rešenje da zborno telo, sastavljeno od više članova, ima paran broj članova, jer to može predstavljati problem prilikom odlučivanja. Na ovaj način se onemogućava da sudije imaju većinu u svom garantu nezavisnosti, odnosno VSS. Poseban problem je činjenica da se predsednik VSS prema predloženom rešenju ne bira iz reda sudija već iz reda istaknutih pravnika. U slučaju podeljenih glasova predsednik ima „zlatan glas“ – kaže sudija Trešnjev.
Dobro rešenje u predloženim Ustavnim promenama je to što se odustalo od ograničenog trogodišnjeg prvog izbora sudije, kako je to do sada bilo.
– Međutim, zabrinjava nas da se sudije koje se prvi put biraju mogu birati samo ukoliko su okončale posebnu obuku u instituciji za obuku pravosuđa, a to je Pravosudna akademija (PA). Ako imamo u vidu da PA upisuje polaznike koji su po broju jednaki ili nešto malo veći od potrebe za izbor novih sudija, onda se pitanje izbora novih sudija premešta u PA. Sada više neće VSS birati sudije, jer će imati ograničen broj polaznika PA od kojih će morati da se biraju nove sudije. Izbor sudija se pomera iz VSS u PA. Ovo ne bi bio problem da PA školuje pet, šest ili deset puta više polaznika potrebnih za izbor sudija – objašnjava Trešnjev.
Polemiku u javnosti izazvale su i promene koje se odnose na sudijske saradnike. Trenutno sudovi dobrim delom funkcionišu tako što sudijama pomažu sudijski saradnici.
– Doskora su se u najvećem delu birale sudije iz reda sudijskih saradnika i to je bio vrlo kvalitetan kadar. Jedan od osnovnih motiva za rad saradnika je bio da će jednoga dana biti izabrani za sudije. Postavlja se pitanje ko će konkurisati i ostajati u sudovima i koji će kvalitet tog kadra biti ukoliko nemaju perspektivu i ako im je jedina perspektiva da budu sudijski saradnici.
– Sledeće rešenje osim što predviđa da sudije sude na osnovu Ustava, potvrđenih međunarodnih ugovora, zakona i drugih opštih akata, predviđa i sistem ujednačavanja sudske prakse. Ujednačena sudska praksa je ona kojoj sudovi teže i ona je garant jednakosti ljudi pred zakonom. Problem je što se u javnosti spekuliše da će sudsku praksu ujednačavati komisija koja će biti sastavljena od sudija i pravnika koji će pomagati u radu sudijama. Imaćemo situaciju da pored sudija još neko određuje šta je to zakonom zasnovana sudska praksa. To govori da će istaknuti pravnik ili ko god ko nije sudija odlučivati mimo suda šta je to zakonom zasnovana sudska praksa – rekao je Trešnjev.
Prema novom rešenju funkcija sudije i predsednika suda je nespojiva sa drugim javnim ili privatnim funkcijama, poslom ili političkom delatnošću. Na prvi pogled se izdvaja pojam privatne funkcije.
– Nikome nije jasno šta je privatna funkcija. Da li je to funkcija u određenom nevladinom udruženju? Ukoliko je to tako onda će doći do situacije da Društvo sudija, koje je NVO, neće smeti da ima za predsednika sudiju, čak ni članovi UO neće moći da se biraju iz reda sudija. Na taj način se ograničava mogućnost udruživanja sudija i povređuje se njihovo pravo na udruživanje i u druga strukovna udruženja – smatra Trešnjev.
Sudija Aleksandar Trešnjev poručuje da stručna javnost nije zabrinuta zbog toga što bi neko sada mogao da zloupotrebi ustavna rešenja koja su nedosledna i nedorečena, već da postoji opasnost da će neko u budućnosti možda zloupotrebiti Ustav i ograničiti pravo sudija na nezavisnost.
– Ko će onda braniti građane i kako će građani ostvariti pravo na nezavisan i nepristrasan sud. Nije pitanje trenutka, Ustav se donosi na duži vremenski period. Šta će biti ako za 20 ili 50 godina nekome padne na pamet da u VSS instalira samo političare? Interesantno je da neka pitanja koja su od značaja za nezavisnost sudstva, kao treće grane vlasti, uopšte u predloženim amandmanima nisu našla mesto. Recimo, to je pitanje imuniteta. Ako postoji podela vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku, i ako su te tri vlasti međusobno jednake onda se postavlja pitanje zašto je imunitet narodnog poslanika, predsednika i članova Vlade širi od imuniteta sudija i članova VSS. Čak je i imunitet zaštitnika građana izjednačen sa imunitetom narodnog poslanika, što je šire po svom obimu od imuniteta sudije. Ukoliko je neko hteo da ustavne reforme usmeri ka jačanju nezavisnosti i nepristrasnosti, onda je i u tom smeru trebao da razmišlja – zaključuje Trešnjev.
Ostavite komentar