Prema jučerašnjoj izjavi predsednika Srbije, Narodna skupština bi konačno mogla da zaseda narednog ponedeljka ili utorka, 43 ili 44 dana nakon proglašenja vanrednog stanja.
Tek su se malobrojni građani uskomešali zbog neaktivnosti parlamenta tokom ovog perioda, iako je pretpostavka da bi o odstupanjima od ustavom zagarantovanih prava i sloboda ali i vanrednog trošenja ogromnih suma novca, trebalo da debatuju i narodni predstavnici i time, sada više nego ikada, drže Vladu „na oku“.
Prema mišljenju naših sagovornika, odluka da se do sada ne održi sednica parlamenta je politička, a ne pravna, jer nije pruženo adekvatno obrazloženje zašto Narodna skupština ne može da se sastane, pogotovo kada se uzme u obzir da su drugi parlamenti na kontinentu nastavili sa radom. A ukoliko može da se sastane, uloga Narodne skupštine u vanrednom stanju je jasna – doneti samu odluku i konotrolisati izvršnu vlast.
Činjenica, međutim, da niko nije doživeo dešavanja u poslednjih nekoliko nedelja kao šok velikih razmera upućuje na dug tok propadanja parlamentarizma u Srbiji, kojem se ne nazire kraj.
Bez formalnog obrazloženja odluka, ne znamo zašto Skupština nije mogla da se sastane
Kako je 6. marta registrovan prvi slučaj zaraze koronavirusom (COVID-19) u Srbiji, a pandemija proglašena od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO) šest dana kasnije, Ministarstvo odbrane Republike Srbije 14. marta dostavilo je predsedniku Republike procenu rizika i pretnji po bezbednost Republike Srbije i njenih građana, nakon pojave ove zarazne bolesti, a na osnovu člana 88 Zakona o odbrani Republike Srbije.
“Predsednik je večeras primio procenu Ministarstva odbrane i sada je na njemu da odluči kako i na koji način će iskoristiti svoja ustavna ovlašćenja i staviti u funkciju očuvanja života i zdravlja svih građana Srbije sve službe bezbednosti u našoj zemlji”, rekao je tada ministar odbrane Aleksandar Vulin.
Naredni korak bio je da predsednik Vlade, kome je procena Ministarstva odbrane takođe bila upućena, što nije navedeno u izjavi Ministra odbrane, i predsednik Republike zajedno upute predlog o proglašenju vanrednog stanja Narodnoj skupštini, koja je primarno nadležna da proglasi vanredno stanje, na osnovu člana 105 Ustava.
Umesto toga, uz pozivanje na član 200 Ustava, koji alternativno dopušta predsedniku Republike, predsedniku Narodne skupštine i predsedniku Vlade da donesu odluku o proglašenju vanrednog stanja, ako Narodna skupština „nije u mogućnosti da se sastane“ vanredno stanje je proglašeno na teritoriji Republike Srbije 15. marta.
Zašto najviše predstavničko telo građana koji su jedini nosioci suverenosti u zemlji, nije bilo u mogućnosti da se sastane, javnost je saznala naknadno i to na zahtev grupe opozicionih poslanika koji su tražili zakazivanje sednice Narodne skupštine.
U odgovoru, predsednica Narodne skupštine Maja Gojković saopštila je da je, imajući u vidu epidemiološku situaciju i preporuku da se ne sazivaju skupovi sa više od 50 ljudi, predložila da odluku o proglašenju vanrednog stanja donese predsednički trio.
Za prof. dr Violetu Beširević sa Pravnog fakulteta Univerziteta Union, pri proglašenju vanrednog stanja došlo je do povrede ustavnog načela vladavine prava, jer kako objašnjava, mogao se naći bezbedan način da se sednica održi u odgovarajućem otvorenom prostoru kao što su se svojevremeno na otvorenom održavale sednice Vlade Srbije, ili da se sednica mogla održati u samoj zgradi Skupštine uz sve bezbednosne mere, uz fizičku razdvojenost poslanika, kao što je to urađeno u Francuskoj, kada se francuski parlament sastao samo da proglasi vanredno stanje.
Treba imati u vidu da Odlukom o uvođenju vanrednog stanja nije obrazloženo ni zašto se vanredno stanje uvodi, ni zašto Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, što podriva načelo vladavine prava u delu u kojem se ono ostvaruje povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu (član 3, st. 2 Ustava). Bez obrazloženja Odluke o vanrednom stanju je nemoguće tačno utvrditi zašto Narodna skupština nije bila u mogućnosti da se sastane, zaključila je prof. Beširević.
Sličnog mišljenja je i Sofija Mandić, pravnica i aktivistkinja za ljudska prava iz Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS), koja je rekla da je Narodna skupština morala je da se sastane i odluči o proglašenju vanrednog stanja, kako bi raspravila o potrebi da ono bude proglašeno, kao i eventualnim merama za ograničavanje prava građana.
“Treba da imamo u vidu da u trenutku proglašenja vanrednog stanja nije bila proglašena čak ni epidemija na teritoriji Republike Srbije, to je učinjeno tek pet dana kasnije – 20. marta“, rekla je Mandić i dodala da čak i da epidemija jeste bila proglašena na vreme, mogli su biti obezbeđeni zdravstveni uslovi u kojima Narodna skupština može bezbedno da zaseda, makar to bilo i na otvorenom.
Prof. Beširević je potvrdila za naš portal da je predsednica Narodne skupštine, u skladu sa članu 244, stav 1, tač. 5 Poslovnika NS jeste ovlašćena da obavesti predsednika Republike i predsednicu Vlade da Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, ali je takođe mišljenja da se mogao naći način da NS potvrdi ovu odluku.
„Ukoliko takvu procenu donese predsednik NS, primenjuje se odredba člana 200, stav 5. Ustava RS“, istakla je Beširević i dodala da je mišljenja da su se uz primenu savremenih tehnoloških i komunikacionih sredstava, mogli iznaći načini da se ovo dogodi u roku od 48 sati, u skladu sa članom 200, stav 8. Ustava RS.
Nema pravnih prepreka za zasedanje Narodne skupštine
Upravo ova odredba Ustava nam govori da, iako je vanredno stanje proglašeno, Narodna skupština nije „skinuta sa dnevnog reda“, naprotiv. Odluku o proglašenju vanrednog stanja Narodna skupština mora da potvrdi u roku od 48 sati ili kada bude u prilici da se sastane.
Šta je to što sada sprečava Narodnu skupštinu da se sastane, potvrdi ili ne potvrdi odluku o proglašenju vanrednog stanja i odstupanju od ljudskih i manjinskih prava? Ako je suditi prema Ustavu i zakonima – ništa.
Iako je Narodna skupština, raspuštena odlukom predsednika Republike o raspisivanju izbora za narodne poslanike i ostala da vrši „tekuće i neodložne poslove“, sada kada je proglašeno vanredno stanje uspostavljena je njena puna nadležnost koja traje do okončanja vanrednog stanja, ako je suditi prema članu 109 Ustava. Takođe, član 106 Ustava naše zemlje propisuje da u vanrednom stanju nije potrebno da bilo ko saziva Narodnu skupštinu jer se ona po proglašenju vanrednog stanja sastaje bez poziva.
Pored navedenih pravnih osnova, prof. Beširević ističe da i u članu 200, stav 3. Ustava, kojim se navodi da se „za vreme vanrednog stanja, Narodna skupština sastaje bez posebnog poziva i ne može biti raspuštena“ znači da se ne zahteva da određeni broj poslanika ili Vlada zahtevaju održavanje sednice Narodne skupštine kao u slučaju vanrednih zasedanja, a može se tumačiti i da nije potrebno ni da predsednik Narodne skupštine u skladu sa članom 104, stav 2. Ustava sazove sednicu.
„Ustav je nedorečen. Interesantno je napomenuti da Poslovnik Narodne Skupštine, u članu 244, st. 1. tač. 1 predviđa da Predsednik Narodne skupštine, u slučaju ratnog ili vanrednog stanja, određuje vreme i mesto održavanja sednice Narodne skupštine, ovo zbog toga što je ipak potrebno da neko obavesti poslanike da će se sednica održati“, rekla je Beširević.
Ona zaključuje da shodno navedenim ustavnim i zakonskim odredbama Skupština ima pun kapacitet da odlučuje u vanrednom stanju.
Mandić primećuje da se Vlada i svi drugi izvršni organi mogu sastajati, a da to jedino ne može Narodna Skupština.
„Vidimo da se predstavnička tela širom Evrope pronalaze načine da odlučuju u pandemijskim uslovima, a ovo je izuzetno bitno zbog demokratske kontrole uvođenja mera ograničavanja prava građana, kao i zbog javnosti rasprave o ovim pitanjima“, zaključuje ona.
Međutim, iako ne postoje prepreke u pozitivnopravnim propisima, postoje one prepreke političke prirode, mišljenja je Mandić.
Narodna skupština i dalje može da se sastane i revidira sve odluke izvršne vlasti – i one o proglašenju vanrednog stanja, ali i sve ostale. Razlog nesastajanja Narodne skupštine leži, plašim se, u partijskoj komandi, pre nego u stvarnoj nemogućnosti da se ona sastane, rekla je Mandić i dodala da je izvršna vlast dužna da svoje odluke o ograničavanju prava građana dostavi na potvrdu Narodnoj skupštini, što se prema dostupnim informacijama do danas nije dogodilo.
Tekst je preuzet sa Europeanwesternbalkans.rs.
Ostavite komentar