Foto: Screenshot/Youtube/RTS
U Skupštini Srbije traje rasprava o setu zakona iz pravosuđa kao rezulat refrenduma o izmeni Ustava koji se tiču pravosuđa, a rok za usvajanje je danas, 9. februar. Zakoni, prema rečima predlagača – ministarke pravde, treba da obezbede nezavisnost i samostalnost sudija i tužilaca, da ih oslobode uticaja politike, omoguće im još bolje uslove rada, a Srbiju približe EU. Sagovornice emisije “Takovska 10”, između ostalog, govorile su o tome da li će ovih pet zakona zaista doneti tu dugo očekivanu nezavisnost kao i hoće li sudije i tužioci biti u stanju da sebe biraju i smenjuju, a da to ne postane sistem unutar sistema.
Pre godinu dana održan je referendum o izmeni Ustava u delu o pravosuđu. Građani su glasali za nezavisno pravosuđe, nezavisne sudije i samostalne tužioce. Po proglašenju rezultata počeo je da teče rok od 12 meseci da se izglasane izmene najvišeg pravnog akta razrade kroz set zakona – o sudijama, tužiocima, Visokom savetu sudstva, Visokom savetu tužilaštva i Zakonu o uređenju sudova.
U prethodnih nekoliko meseci saglasnost da propisi budu usvojeni i primenjeni dala je i Venecijanska komisija.
Sudija Vrhovnog kasacionog suda, članica Radne grupe za izradu zakona Dragana Boljević smatra da su ti predlozi zakona bolji nego predložena rešenja iz 2018. godine.
“Kada je Ustav izmenjen, dat je bolji pravni okvir za uređenje pravosuđa. Predlozi su dobri, ali mogu biti bolji. Ipak, mnogo lakše se menjaju zakoni nego Ustav. Pravni okvir je dobar, ali uvek postoji mogućnost da se stvari menjaju. Od nekih rešenja zazirem, pitanje je kako će ih primenjivati kolege u savetima tužilaca i sudija”, navodi Boljevićeva.
Članica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero smatra da će ti zakoni imati “etiketu”, budući da se referendum o promeni Ustava u delu pravosuđa sprovodio pred izbore.
Smatra da se dugo radilo na tome da profesija sudije ili tužioca ne bude atraktivna, uverena da će se to teško menjati.
“Kako će građani steći poverenje u pravosuđe ako će u sudovima raditi volonteri dve, tri ili deset godina? Nije reforma to što se zakon menja, nego kako se primenjuje. Neće se dobiti ništa novo što se tiče brzine stizanja do pravde”, dodaje Petrović Škero.
Naglašava da je trebalo predložiti ponovno uvođenje drugostepenog Upravnog suda, jer je praksa pokazala da bez njega sistem ne funkcioniše, ističe nekadašnja predsednica Vrhovnog suda.
Predsednica Predsedništva Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić kaže da će tužilaštvo dobiti hijerarhijsku strukturu sličnu vojnoj. Kada tužilački savet dobije ovlašćenja, važno je da se pravilno i primene. Građani su izgubili poverenje u provosuđe jer promene traju 15 godina. Moglo je bolje, ali jedno je papir, a primena je odlučujuća, dodaje Komlen Nikolićeva.
O građanskoj kontroli izbora istaknutih pravnika
Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom) Katarina Golubović smatra da je prilikom izbora istaknutnih pravnika bilo potrebno obezbediti građansku kontrolu dogovorom opozicije i vlasti da se u tom procesu obezbedi heterogenost.
Kaže da je Jukom svim poslaničkim grupama poslao amandmane da se obezbedi politička neutralnost. “Za istaknutog pravnika se traži da ima deset godina iskustva, stručnost, dostojnost, a pitanje je da li je Skupština Srbije ima kredibilitet da o tome olučuje. Za dva sata i 15 minuta, koliko je zasedao, Odbor za pravosuđe teško je mogao da pronađe valjana rešenja, glasa se po političkoj liniji”, naglašava Golubovićeva.
Ponavlja da su cilj građanske kontrole i da bi opozicija trebalo da ima garantovane predstavnike u tužilačkim i sudskim savetima kako bi se obezbedila heterogenost.
Boljevićeva smatra da je suština da kad se vlast i opozicija slože, da opozicija ima bar garanciju za jednog kandidata za istaknute pravnike i da to nije partijski posao.
Problem lakoće promene zakona
Vida Petrović Škero smatra da je prilikom izbora istaknutih pravnika važno da se glasa po sopstvenoj savesti, a ne, kako je bilo ranije, da sudije gledaju kako je glasao ministar.
Naglašava da je pristalica čvršćeg Ustava, jer se kod nas došlo do toga da se zakoni menjaju zbog pojedinca sa retroaktivnom primenom. “Trebalo je čvršće ustrojiti Ustav, kako zakoni ne bi tako lako mogli da se menjaju.”
Katarina Golubović kaže da pravosudni saveti treba da budu veza sa građanima, da budu mesto gde se ljudi žale kada nisu zadovoljni radom sudija i tužilaca.
Prema njenim rečima, pravosuđe vrlo malo radi na svom kredibilitetu, a javnost sve više interesuje kako se vodi borba protiv korupcije. Podrazumeva se da tužilaštva imaju svog portparola. I Venecijanska komisija insistira na pravnoj kulturi, kaže Golubovićeva.
Da se osete efekti promena, Boljevićeva procenjuje da biti potrebno pet do deset godina.
Građani imaju pravo da znaju kako funkcioniše rad sudskih i tužilaških saveta, a ne da to budu zatvorene grupe, zaključuje članica radne grupe za izradu zakona.
Ostavite komentar