Foto: Pixabay/Autonomija
Ukoliko bude usvojena Anti-SLAPP Direktiva na nivou Evropske unije, to neće uticati na pravni sistem Republike Srbije zato što Srbija trenutno nije članica Unije. Međutim, bez obzira što pomenuta direktiva ne može da utiče na naš pravni sistem, to ne znači da s druge strane Srbija ne može da preduzme neke druge mehanizme protiv SLAPP tužbi, ističe za Autonomiju sudija Slađana Pantović iz Višeg suda u Beogradu.
Pantović napominje da se već može krenuti sa izmenama odgovarajućih zakona kako bi se na vreme reagovalo i omogućilo sudovima da na adekvatan način rešavaju ovaj problem.
“Naravno, pri izmeni zakona treba voditi računa da odredbe protiv SLAPP tužbi ne ograničavaju pravo na pristup sudu, kao i da spreče zloupotrebe ovog instituta od strane tuženih”, dodaje Pantović.
Na to su u ranijim tekstovima upozorili i drugi naši sagovornici – da je tanka linija između SLAPP postupka i legitimne tužbe za povredu ugleda i časti, te da je neophodno da postoje mehanizmi koji bi sudijama olakšali rad i obezbedili da se ovakve zloupotrebe prava svedu na minimum.
Prava adresa su nadležni za izmenu zakona
Da bi se sudijama olakšao rad prilikom postupanja u SLAPP postupcima, navodi naša sagovornica, neophodno je da zakon jasno propisuje kako postupati po navedenim tužbama.
“Takođe, prilikom postupanja po SLAPP tužbama, ili medijskim postupcima, bilo bi celishodno da se zadrži nadležnost jednog suda u Srbiji, da postoji posebno odeljenje specijalizovano za medijske sporove u kojem bi sudile specijalizovane sudije sa dobijenom licencom, kao i da postoje specijalizovana veća u drugostepenom sudu”, precizira ona.
Kaže i da bi preporuke komesarke za ljudska prava Saveta Evrope iz oktobra 2020.godine mogle uticati na rešenje problema.
“Konkretno, bilo bi korisno da se pre svega organizuje dodatna edukacija sudija, što se inače radi za razne oblasti u saradnji sa Pravosudnom akademijom. Takođe, bilo bi poželjno da se organizuju i tematski seminari”, dodaje ona.
Pantović navodi da po pitanju SLAPP postupaka trenutno ne postoje obuke koje bi se održavale u pojedinim institucijama, jer ne postoji zakonska regulativa.
“Što se tiče iskustva drugih zemalja, ona se ne mogu koristiti ako nisu zakonski prihvaćena”, napominje.
Komentarišući različitosti u sudskoj praksi po ovom pitanju, odnosno njenom potencijalnom izjednačavanjuu, sudija Pantović, precizira da Odluka, mišljenje Vrhovnog suda ili Ustavnog suda ne može uticati da se po SLAPP tužbama vrši ujednačavanje na nivou čitavog pravosuđa, budući da “sud sudi po zakonu,a ne po mišljenju ili odluci suda više instance”.
“Dakle, odluke, stavovi, ili mišljenja sudova viših instanci nisu pravno obavezujuće za druge sudove, s obzirom da sud donosi sudske odluke primenom zakona, koji s druge strane predstavljaju i izvor prava, dok odluke mišljenja drugih sudova nisu izvor prava Republike Srbije. Pravno shvatanje koje bi bilo usvojeno na sednici Vrhovnog suda obavezujuće je za sva veća u sastavu odeljenja tog suda, ali nesporno bi imalo uticaj i na odluke nižestepenih sudova”, rekla je ona.
Ujednačavanje sudske prakse važan korak
Sagovornici Autonomije iz pravnih krugova upozorili su da je sudska praksa u Srbiji, po pitanju SLAPP tužbi, veoma šarenolika i da se poprilično razlikuje od suda do suda. Osnovni sud u Novom Sadu apostrofiran je kao sud koji možda ima i najbolju sudsku praksu po ovom pitanju.
Na pitanje može li pravosuđe samo da se izbori sa ovim problemom ili su mu potrebni saveznici, sudija Pantović je kazala da bi prava adresa svakako trebalo da budu nadležni za izmenu zakona.
“Prava adresa bi svakako bilo nadležno ministarstvo koje predlaže izmene zakona, bilo u pogledu pooštravanja uslova za podnošenje tužbe (kroz dokazivanje pravnog interesa, ili određenog stepena verovatnosti tužbenog zahteva, ili polaganja neke vrste kaucije), što su sve instituti koji već postoje u drugim vrstama postupaka (za određivanje privremene mere, za tužbe stranih državljana, za prethodne mere)”, navodi Pantović.
Kako navodi Autnomija, određeni članovi Zakona o obligacionim odnosima kao i u Zakona o parničnom postupku, prepoznati su kao potencijalni mehanizam za borbu protiv SLAPP-a. Međutim, stručnjaci istovremeno upozoravaju da pomenuti članovi zakona samo daju mogućnosti da sud odbije zahtev za koji utvrdi da je reč o zloupotrebi prava, odnosno da kazni onoga ko zloupotrebljva pravo. Tome ipak predstoji postupak u kojem bi se takva zloupotreba utvrdila.
“Što se tiče pomenutih članova 13. ZOO, te 9. i 187. ZPP-a, oni se odnose na pitanje zloupotrebe prava. Navedeni članovi se mogu koristiti protiv zlonamernih tužbi u parničnim postupcima, i na sudu je da proceni u kojim pravnim situacijama stranka zlonamerno podnosi tužbu, budući da konkretno u navedenim zakonima izričito ne postoji definicija šta se podrazumeva pod zloupotrebom prava”, precizira Slađana Pantović.
Bazu SLAPP postupaka mogla bi sačiniti novinarska udruženja
Komentarišući mogućnost sastavljanja određene baze i spiska SLAPP postupaka, sudija Višeg suda u Beogradu Slađana Pantović kaže da bi nešto takvo možda mogli da sastave mediji, odnosno njihova udruženja.
“S obzirom da su SLAPP tužbe vezane za medije, trebalo bi razmotriti mogućnost da, u okviru novinarskog udruženja bude formirano neko posebno odeljenje koje će se baviti listom SLAPP tužbi, odnosno evidencijom broja podnetih tužbi”, smatra sagovornica Autonomije.
Tekst je prenet sa portala Autonomija.
Ostavite komentar