U Srbiji ima više od 1.7 miliona nerešenih sudskih slučajeva, a skoro 200 000 predmeta čeka rasplet više od 10 godina, podaci su Vrhovnog kasacionog suda za 2018. godinu.
Među njima je bio i slučaj nekadašnjeg ministra energetike, Srboljuba Stankovića, koji je sredinom jula oslobođen optužbe da je tokom 1998. u svojstvu direktora „Naftagas NIS-a" zloupotrebio službeni položaj.
Presudu je dočekao u 79. godini.
„Osećam se prazno posle toliko vremena. Nema radosti. Poslednjih 20 godina živeo sam u sudu i sa sudom. a sve vreme mi je porodica patila", rekao je Stanković za „Dnevnik".
Nadležni tvrde da je broj starih predmeta iz godine u godinu sve manji, odnosno da je broj nerešenih predmeta u 2017. i 2018. godini prepolovljen.
„Pravda je kod nas prespora, ali dostižna", kaže za BBC na srpskom Vida Petrović Škero, bivša predsednica Vrhovnog kasacionog suda.
Sistemski problem
Tokom krivičnog postupka u slučaju Naftagas optužnica je više puta menjana i precizirana, a poslednji put je to učinjeno prošle godine.
„Kad se napravi veliki društveni problem, to se ne može brzo rešiti. Nekoliko primera: penzije, plaćena obdaništa ili moguće penzije vojnih rezervista - to su hiljade i hiljade predmeta koji su doveli do zagušenja pravosuđa", napominje Škero.
Država mora da nađe način kako to da reši, kaže, a to ne može da se sprovede samo kroz izmene Ustava ili pojedinačnog zakona.
Parničenje u krvi
Jedna od najdužih parnica trajala je 43 godine - tri generacije porodice Đuričić iz Osečine sudile su se oko podele zemlje i šuma, sve do 2014. godine.
U međuvremenu, promenilo se 16 sudija, 11 porodica je bilo uključeno u spor, a održano je oko 1.000 ročišta, pisao je Blic.
Vrednost tog spora bila je oko 90.000 evra - što prelazi vrednost sporne imovine.
„Tamo gde parnica traje preko 43 godine, to je zbog stranaka, a ne zbog suda", ocenjuje Škero.
U Srbiji je to, smatra, deo mentaliteta, da se rođaci i komšije sude oko nekoliko centimetara međe, pa čak i da se poubijaju, dok se u mnogim državama radi sve da se izbegne odlazak na sud, jer je skupo.
„Kod nas važi i dalje ona izreka skupiću pare, ako treba prodaću sve, samo da ga tužim. Neće ljudi da sednu i da razgovaraju, a onda se te parnice otegnu do besvesti", navodi ona.
Ipak, rekorder je verovatno parnica oko nasledstva iz okoline Gornjeg Milanovca, započeta još 1925. a završena 2009. godine, posle pune 84 godine.
Predsednik Vrhovnog Kasacionog suda Dragomir Milojević prošle godine pozivao se na podatke koji govore da je efikasnost drastično poboljšana.
„Gotovo sa istim brojem sudija u odnosu na 2012, u 2017. i prvoj polovini 2018. prepolovili smo broj nerešenih predmeta, posebno onih starih, a tako je i u pogledu dužine trajanja postupka", kazao je Milojević.
U toku 2012. jedan sudski postupak u Srbiji je u proseku trajao 534 dana, a u 2017. godini 299 dana.
Razlozi za gomilanje predmeta su kombinovani, ali su svi deo sistema, ocenjuje Vida Petrović Škero.
„Ako čekate 20 godina na presudu u krivičnom predmetu ili čekate izdržavanje za dete šest godina, tu nema ni pravde, ni prava. Sud nije zlatan, ima niz problema, ali to se mora sistemski rešiti, ne zbog Evropske unije, već zbog nas samih", ističe Škero.
„Sudska vlast je za građane verovatno najvažnija, jer sve što ne valja traže da se ispravi na sudu."
Do odugovlačenja sudskih postupaka dovela su, kaže, i loša sistemska rešenja u poslednjih 10 godina - promene nadležnosti sudova - menja se ko sudi i zašto, česti su reizbori sudija, a i pojedini društveni problemi otežali su situaciju.
„To je i kada advokat želi da iškoluje dete, ali i kada se svakih godinu dana menja sudija, pa je predmet sve deblji i deblji, a sudiji treba sve više vremena da ga pročita i onda ga na zakazuje odmah, nego sve kasnije", opisuje ona.
Takođe. Škero pominje i slučajeve „kada se vrši određena vrsta pritiska na sud da donese odluku, posebno u političkim predmetima".
Velika firma u stečaj - sud u kolaps
Sudija Škero godinama apeluje na državu da preventivno razmišlja o opterećenosti sudova.
Ako u malom gradu ode velika firma u stečaj, što se u Srbiji dešavalo, kaže, država može istog sekunda da očekuje da će za nekoliko meseci sud u tom mestu biti zatrpan predmetima.
„Radno odeljenje tog suda dobiće stotine ili hiljade predmeta, jer će 80 odsto otići u parnicu, što su beznadežni sporovi. To dovodi do problema u porodici, razvoda, alkoholizma, nasilja - do novih sudskih postupaka, a konačno i krivičnih predmeta.", navodi ona.
Država to, dodaje, treba da planira i da razmišlja o svim građanima, jer svako ima pravo na suđenje u razumnom roku.
„Nezavisno pravosuđe nije pravo samo sudija, već svakog građanina", zaključuje Škero.
Tekst je preuyet sa sajta bbc.com
Leave a Reply