„Srbija, a i ceo svet se našao u neviđenoj situaciji od Drugog svetskog rata. U Srbiji su još bili zakazani i izbori, što je učinilo stvari dodatno komplikovanim. Za sve ovo vreme nismo naučili da mere moraju da se poštuju i da organi vlasti daju primer. Poštovanje mera znači i sprovođenje, a ne svaljivanje na građane kad oni ne vide primer ponašanja. Osciliramo od najdrastičnijeg do najblažeg, od smatranja virusa smešnim do „italijanskog scenarija“. Osciliramo u toj meri i ne vidim da smo naučili kako treba da se ponašamo“, kaže profesor Marinković za N1.
On ističe da su 15. marta prošle godine predsednik Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić i predsednica Narodne Skupštine Maja Gojković preuzeli nadležnost Narodne Skupštine i da se to možda moglo tada i razumeti jer se nije znalo šta da očekujemo.
„Raspisuju se izbori 4. marta, ulazimo u izbornu kampanju i onda se 15. marta sve prekida. Zašto se išlo na raspisivanje izbora ako smo imali virus, prvo lice je preminulo 5. februara. Vlasti su znale da se izbori neće moći održati u aprilu, želeli su nešto da postignu, ali to možemo samo da nagađamo. Onda se pristupilo i zavođenju najdrastičnijh mera u Evropi, od bezbrižnosti i šopinga do italijanskog scenarija i toga da neće biti dovoljno mesta za sahrane. Zavode se drastične mere ograničenja slobode kretanja, da stariji od 65 nisu mogli da izlaze iz domova“, navodi Marinković i dodaje.
„Ljudska prava su bila ugrožena jer smo imali prekomerno ograničavanje slobode, ali u ovom obimu je bio ugrožen psihofizički integritet. Trebalo je objasniti građanima svaku meru unapred i onda bi bilo manje otpora“.
Marinković kaže da je podneto na desetine incijativa za ocenu ustavnosti u vezi sa vanrednim stanjem, a kako je sam jednom prilikom izjavio, Ustavni sud je „nestao“.
„Nekoliko meseci smo funkcionisali bez Ustavnog suda. Vanredno stanje se uvodi kada je potrebno da se nacija spase od neke opasnosti, ali to nije vanpravno stanje i ne mogu se preduzimati svakakve mere. U tom periodu je suspendovana Skupština, oni se sastaju tek krajem aprila. Ustavni sud se nije oglašavao sve do 1. maja kada su se po prvi put uvređeno oglasili. Posle je utvrđeno da je proglašanje vanrednog stanja bilo opravdano, ali ta odluka Ustavnog suda je nekvalitetna i izgleda kao neka vsta pripremnog akta, od toga da oni ne mogu da ulaze u činjenice pa do toga što su oni utvrđivali činjenice bez javne rasprave. To rešenje nije bilo na visini zadatka“, kazao je profesor.
Kaže da to što su lica starija od 65 godina mogla da izađu jednom u nekoliko dana u 3 noću u prodavnicu predstavlja najveće prekoračenje Ustava.
„Posebno što nismo dobili odgovarajuće objašnjenje zašto nisu moguće druge mere koje su takođe efikasne. U tom prvom naletu je došlo do ograničenja ljudskih sloboda zarad pobede na izborima. Moralo se i tada doći do nekih mera, ali se tada otišlo predaleko, to je bio prvi trenutak upoznavanja kada se nije znalo koliko je virus orpasan i koliko se brzo širi.“
Komentarišući julske proteste, profesor Marinković i u ovom slučaju ističe prekoračenje nadležnosti.
„Sve dok Tužilaštvo ne pokrene postupke može samo da se nagađa zašto je vlast bila agresivna kada su u pitanju protesti i zašto su toliko prekoračili silu. Julski protesti nisu dobili nikakav sudski epilog.“
Za „curenja“ informacija raznih istraga po tabloidima, objavljivanje tih podataka od strane ministara je veoma opasno po vladavinu prava, smatra profesor Pravnog fakulteta.
„Opasno je kada te informacija o istagama, optužbe i presude donose politički organi vlasti, predsednik, ministri, poslanici. Kada se vrši pritisak, optužuju se i osuđuju drugi ljudi za najteža dela, onda se vrši pritisak na sudije. Čini se niz krivičnih dela, iznose se podaci iz istrage, narušava se pretpostvaka nevinosti, to su sve krivična dela. Za takve povrede Ustava, predsednik mora biti razrešen, svi pomenuti primeri su vid vršenja pritiska. Isto važi i za ministre. Već dugo postoji stanovište da je sudska grana vlasti najmanje zaštićena i da druge grane vlasti moraju da se suzdrže tog upliva“, zaključio je Tanasije Marinković.
Ostavite komentar