Iako je Ustavom Republike Srbije predviđeno da „uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku“ (čl. 4), a Zakon o uređenju sudova propisuje da „sudska vlast pripada sudovima i nezavisna je od zakonodavne i izvršne vlasti“ (čl. 3), sudstvo se u našem društvu po pravilu ne percipira kao nosilac vlasti, pa se tako i njegova nezavisnost na dnevnoj bazi ugrožava od strane drugih političkih aktera, a pre svega egzekutive.
Postoji asimetrija unutar sistema podele vlasti koja narušava ravnotežu u prilog izvršne vlasti, a sudstvo je u ovoj podeli „najmanje moćna grana“. Zbog toga, da bi sudska vlast valjano obavljala ustanovljenu funkciju da „štiti slobode i prava građana, zakonom utvrđena prava i interese pravnih subjekata i obezbeđuje ustavnost i zakonitost“ (čl. 1 Zakona o uređenju sudova), potrebna je dodatna institucionalna zaštita njene nezavisnosti. Snažnija afirmacija sudstva kao vlasti jeste conditio sine qua non uspostavljanja vladavine prava i važan element demokratske države.
Predstojeća naučna konferencija ima za cilj da razmotri različite aspekte ove problematike, kao što su:
• ustavnopravni okvir ustanovljenja sudstva kao vlasti
• organizacione, profesionalne i političko-kulturne pretpostavke za ustanovljenje sudstva kao vlasti
• izvori legitimnosti sudske vlasti
• zakonodavstvo i sudstvo kao pravne vlasti – sudske odluke kao (faktički) izvor prava
• sudstvo u zaštiti ljudskih prava
• ustavno sudstvo – četvrta grana vlasti?
• sudska vlast u demokratskim režimima – sudovi kao politički akteri
• sudstvo u sistemu podele vlasti – odnosi sa legislativom i egzekutivom
Celokupni program dvodnevne konferencije možete videti ovde, dok apstrakte autora koji će izlagati možete pronaći na sledećem linku.
Leave a Reply