Foto:CEPIRS
Osnovni cilj ovog projekta jeste da proces vertikalne sudske evropeizacije, koju je inicirala Evropska komisija, dopuni sa internom, horizontalnom inicijativom koja bi ustanovila osnovna obeležja sudske kulture na Zapadnom Balkanu, a zatim ponudila i preporuke na osnovu kojih bi ta sudska kultura bila približena onoj etabliranih evropskih demokratija.
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Tanasije Marinković, u sklopu ovog projekta i istraživanja “Pravosudna kultura i uloga sudija u razvoju zakona u Srbiji”, izradio je Zaključke i preporuke, koji se odnose na sudsku kulturu Srbije.
Srpska pravosudna kultura može se sažeti kao pretežno dogmatska i formalistička, sa dugoročnom perspektivom da se razvije ka snažnijoj ulozi pravosuđa u razvoju zakona.
Srpske sudije generalno više vole da presuđuju ne na osnovu ustavnih ili zakonodavnih izvora, već na osnovu podzakonskih akata koji pokušavaju da detaljno regulišu društvene odnose. A budući da takva regulativa nije uvek dostupna, u mnogim prilikama kada se donose presude nema odgovarajućeg obrazloženja.
Međutim, problem loše obrazloženih presuda nije samo posledica tradicije tekstualne egzegeze odnosno tumačenja i „pristupa sa jednim tačnim odgovorom“. To se objašnjava i velikim brojem zaostalih predmeta i pritiskom da se poštuje pravo na suđenje u razumnom roku.
Zbog ovih izazova, mnoge sudije se nevoljno pridržavaju određene politike „rešavanja predmeta, a ne problema“, dok se, kada su u pitanju politički osetljiva pitanja, čini da je politika „odgađanja predmeta i njihovog rešavanja“ uglavnom dominantna.
Druga strana medalje pretežno dogmatskog i formalističkog pristupa suđenju je to što se pravosuđe u Srbiji nije etabliralo kao treća grana vlasti. Srpsko pravosuđe se generalno ne doživljava kao posebna grana vlasti i ne ponaša se uvek kao jedna, što se manifestuje praksom loše obrazloženih presuda i nekoherentnom sudskom praksom.
Pod otvorenim je pritiskom izvršne i zakonodavne vlasti, posebno u politički osetljivim slučajevima. Dalje, njihovi istaknuti članovi poslednjih su se nekoliko godina bavili pravim populističkim napadima na pravosuđe, sa namerom da zaplaše sudije koji se ponašaju kao nezavisna treća grana vlasti, kao i sve ostale koji bi potencijalno mogli da prate odgovarajući predmet.
Konačno, pravna edukacija ne oprema buduće sudije vrednostima i heurističkim alatima neophodnim za uspostavljanje pravosuđa kao efikasne treće grane. To ne osnažava reputaciju sudije – zakonodavca, već sudije – jednostavnog javnog govornika zakona: nastavni programi i nastavne metode više podržavaju autoritarni diskurs, a ne diskurzivni autoritet.
Ceo tekst Preporuka možete pronaći na sledećem linku, dok Zaključke možete pogledati ovde.
Istraživanje “Pravosudna kultura i uloga sudija u razvoju zakona u Srbiji” na engleskom jeziku možete pronaći OVDE.
Ostavite komentar