Nakon sprovedenog referenduma o izmeni Ustava Republike Srbije, 9. februara 2022. godine, Skupština Republike Srbije je proglasila Akt o promeni Ustava. Referendumsko izglasavanje amandmana na Ustav koji se odnose na pravosuđe dovelo je do potrebe da se tekstovi pravosudnih zakona usklade sa izmenjenim Ustavom RS.
Među tim zakonima nalaze se i Zakon o uređenju sudova i Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Zakon o uređenju sudova bi trebalo da bude izmenjen u roku od jedne godine, dok je izmena Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava zakonska obaveza koja treba da bude sprovedena u roku od dve godine od proglašenja Akta o izmeni Ustava.
Oba zakona se tiču organizacije sudova i tužilaštava, odnosno pravnog uređenja njihove stvarne i mesne nadležnosti i njihove unutrašnje organizacije.
Dobra organizacija sudova je instrumentalna vrednost – služi ostvarenju drugih vrednosti i ciljeva. Za pravosuđe ona je instrumentalna vrednost drugog reda jer služi ostvarenju drugih instrumentalnih vrednosti – vrednosti efikasnosti funkcionisanja pravosuđa, dostupnosti sudova i ujednačenosti sudske prakse.
Šira javnost, pravna teorija i filozofija prava mnogo ređe se pitaju o načinima organizacije pojedinačnih sudova i načinima upravljanja sudstva u celini i organizacijom sudova. Teorijska literatura o organizaciji sudova praktično ne postoji na svetskom nivou, a empirijska istraživanja o efikasnosti organizacije retka su i vezana za određene države. Pravnoj nauci tako nedostaju metodološki i teorijski resursi da bi se organizacijom sudova temeljnije pozabavila. Zbog toga je za ustanovljavanje kriterijuma dobre organizacije neophodno konsultovati 1) teoriju organizacije i 2) regulaciju uređenja sudova u državama koje su sa stanovišta sudske efikasnosti i vladavine prava ispred Srbije.
Iz svih navedenih razloga, nastala je potreba za sačinjavanjem jedne sveobuhvatne analize poput ove. U Analizi se nakon izlaganja kratke napomene o teorijama organizacije sudova, izlažu dostupni podaci o sudstvu u Srbiji koji su relevantni za analizu organizacije sudova, razmatra postojeća organizacija sudova, razmatra organizacija sudova u drugim evropskim državama, da bi se konačno izložili mogući zaključci i preporuke za reformu organizacije sudstva.
Komparativna analiza uređenja sudova delo je vanrednog profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i člana Upravnog odbora CEPRIS-a Bojana Spaića.
Loading…
Reload document 
Open in new tab Izradu ovog teksta podržali su Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji, Balkanski fond za demokratiju, projekat Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Američkih Država i Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.
Ostavite komentar