Na Trećoj sednici drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine, održanoj u utorak, 22. oktobra 2019. godine, jedan od poslanika je u okviru diskusije povodom tačke dnevnog reda „Izbor predsednika sudova i sudija koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju“, izjavio da „kad članovi Visokog saveta sudstva dođu pred Skupštinu, ima da im se tresu gaće“
To je tek jedna u nizu krajnje neprimerenih izjava izrečenih tokom skupštinskog zasedanja, koja ne samo da je ostala bez reakcije predsedavajućeg, već je bila propraćena i aplauzom prisutnih narodnih poslanika. Time je po ko zna koji put poslata poruka da iako je sudstvo po Ustavu Republike Srbije jedna od tri ravnopravne grane vlasti, ono to nije u očima mnogih predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti.
Posebno je zabrinjavajuća činjenica da prisutni članovi Visokog saveta sudstva, kao organa čija je ustavna uloga da obezbedi i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija, nisu našli za shodno da reaguju na brojne uvredljive diskusije u kojima je diskreditovano kako pravosuđe u celini, tako i pojedine sudije.
Poslanici vladajuće partije tako su se ponovo utrkivali u pokušaju diskvalifikacije sudije Miodraga Majića, koji nije ni konkurisao za izbor koji je bio tema skupštinske rasprave, čime su grubo zloupotrebili skupštinsku raspravu.
Pomenutom sudiji su, između ostalog, zamerali što je „bloger, pisac, TV zvezda, kao da je u žutom dresu“, iznosili tvrdnju da kritikom „doživotnog zatvora i zakona vrši pritisak na zakonodavnu vlast“, zamereno mu je da on, „koji treba da je nezavisan, kritikuje predsednika“, spočitano mu je što „osniva CEPRIS, nevladino udruženje“, a najteže uvrede i kvalifikacije na njegov račun su iznete povodom jedne sudske presude koju je donelo višečlano veće Apelacionog suda, a ne sudija Majić.
Kao i drugi nosioci državnih funkcija i sudije moraju biti podložne kritici, ali oni ne smeju biti meta uvreda i nipodaštavanja. Sudijama ne sme biti osporeno pravo da iskažu pravno mišljenje u presudi, da slobodno i načelno diskutuju o zakonskim predlozima, te da ukazuju na druge anomalije u društvu koje teži da se izgradi na demokratskim principima. Najzad, sudijama ne sme biti osporeno ustavno pravo na udruživanje u uža ili šira strukovna udruženja. Stiče se utisak da su samo članovi „vladinih nevladinih organizacija“ (GONGO) imuni na kritike za svoju slobodu govora, iskazano mišljenje o zakonu, kao i brzo i prekoredno napredovanje.
CEPRIS čvrsto stoji na stanovištu da pravo na kritički stav i učešće u javnim diskusijama o pitanjima koja se tiču vladavine prava mora biti priznato svim nosiocima pravosudnih funkcija, jer je, između ostalog, i to jedan od načina da pravosuđe stekne poverenje građana i izgradi se kao istinski autoritativna grana vlasti.
