Više puta smo bili svedoci toga da su pojedini mediji kršili etički kodeks u izveštavanju o krivičnim postupcima u kojima su bile maloletne i žrtve i okrivljeni, piše advokatica Nina Nicović.
Sporazum o priznanju krivičnog dela uveden je u naše zakonodavstvo Izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku iz 2009. godine, tada pod nazivom Sporazum o priznanju krivice, a kasnije Zakonikom o krivičnom postupku iz 2011. godine pod nazivom Sporazum o priznanju krivičnog dela, piše sudija Julijana Mogoš-Živković.
O tome koliko je efikasno postupanje pravosuđa u sankcionisanju krivičnih dela u vezi sa javnim nabavkama, uzevši u obzir činjenicu da su 2018. godine osnovana Posebna odeljenja za suzbijanje korupcije pri višim sudovima sudovima i tužilaštvima, za portal MojBečej govori Bojana Savović, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i članica CEPRIS-a.
Izvršni postupak predstavlja prinudno namirenje potraživanja izvršnih poverilaca zasnovano na izvršnim i verodostojnim ispravama, koji se vodi pred sudovima i javnim izvršiteljima, a shodno odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, piše sudija Osnovnog suda u Smederevu Milena Ristić.
Otpremnina ne gubi na aktuelnosti i dan danas. Tome je najviše doprineo period tranzicije i privatizacije u Srbiji. Međutim, aktuelna je i dalje, imajući u vidu reorganizacije i bankrotstva firmi prouzrokovanih recesijom, pandemijom, ratovima, kao i razvojem veštačke inteligencije i robotike, piše spoljni saradnik u advokatskoj kancelariji Drašković Petar Todorović.
Nasilje se više ne događa samo u dalekim zemljama i gradovima, odakle odavno stižu priče o krvavim masakrima. Prostor se sve više sužava, steže se obruč i polako obuhvata celu Srbiju, piše sudija Aleksandra Medurić Kalčan.
U teoriji građanskog prava pojam nematerijalne štete se različito određuje, s tim da se u pravnoj literaturi koriste i različiti termini za označavanje ove vrste štete. Pored naziva „nematerijalna šteta“, koji i sam zakonodavac koristi, egzistiraju i nazivi „neimovinska šteta“, „moralna šteta“, „idealna šteta“, „materijalna šteta u ličnosti“ i drugi, piše sudija Višeg suda u Kragujevcu Darko Rašković.
“Ići sudiji znači ići pravdi, jer sudija želi da bude oličenje pravednosti” – Aristotel. Navedena sentenca velikog antičkog filozofa sažeta je u srpskoj izreci “idem sudu, idem pravdi”. Međutim, postavlja se pitanje da li je navedeni citat primenljiv i ostvarljiv u stvarnom životu ili se radi o nekom, za običnog čoveka, dalekom i nedostižnom idealu, piše sudijski pomoćnik Osnovnog suda u Nišu Marko Đurić.
“Samo udruženi možemo više!” – slogan je koji reflektuje univerzalne vrednosti socijalnog života i kao takav predstavlja platformu na kojoj započinju sve značajnije društvene inicijative, a do posebnog izražaja dolazi upravo u lokalnim zajednicama. Tako i ideja o osnivanju lokalnih Saveta za pravdu po meri čoveka (u daljem tekstu Savet) već u samom startu ima svoje opravdanje i izvesnu neophodnost, piše specijalista medijacije Ivana Kulić.
Jedna od najspornijih odredbi čuvenog Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima, koji je u decembru 2022. po drugi put povučen nakon oštrih reakcija javnosti, odnosila se na ulazak policije u stan bez sudskog naloga. Kontroverzni član Nacrta sadržao je osnove za ulazak policije u stan bez naredbe suda preuzete iz Zakonika o krivičnom postupku, sa jednim novim rešenjem – postojanjem osnova sumnje da se priprema, vrši ili je izvršeno krivično delo, piše istraživačica BCBP-a Milica Starinac.