Novim Zakonom o rodnoj ravnopravnosti iz 2021. godine uveden je i definisan rodno osetljiv jezik kao „jezik kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, uključujući promene mišljenja, stavova i ponašanja u okviru jezika kojim se služe u ličnom i profesionalnom životu”, piše savetnica Beogradskog centra za ljudska prava Nina Miholjčić Ivković.
Кrivični postupci često izazivaju interesovanje javnosti. Građani imaju pravo na informisanje o krivičnim postupcima. Ovo pravo se realizuje kroz prisustvovanje javnim suđenjima, a osnovno pravilo je da je glavni pretres javan, ili putem medija, piše sudija Višeg suda u Negotinu Julijana Mogoš-Živković.
Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 40/2015), predviđeno je da postupak u kome se štiti pravo na suđenje u razumnom roku počinje podnošenjem prigovora. Prigovor i žalba mogu da se podnesu dok se postupak ne okonča. Pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i oštećenog u krivičnom postupku, samo ako je istakao imovinsko-pravni zahtev, piše sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Dušan Dakić.
U prethodnom tekstu smo konstatovali da je javnost bila zatečena činjenicom da lica mlađa od 14 godina nisu krivično odgovorna. Zbog toga se čini da je potrebno dodatno objasniti način na koji krivični pravosudni sistem posmatra godine učinioca nekog nedozvoljenog dela, piše zamenica javnog tužioca Bojana Savović.
Odredbom člana 87 KZ stav 1 KZ propisano je da predmeti koji su bili upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje krivičnog dela mogu oduzeti ako su svojina učinioca. U praksi, osim predmeta čije je oduzimanje po zakonu obavezno (radi zaštite interesa bezbednosti ili razloga morala) to je neretko i novac, druge pokretne stvari kao što su predmeti od vrednosti, motorna vozila itd, piše sudija Marina Barbir.
Dok je cela zemlja bila u šoku zbog masovnih ubistava u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i u selima blizu Mladenovca, prvog dana po isteku trodnevne žalosti i u danu protestnih šetnji građana i opozicije tim povodom – petočlana komisija najviših skupštinskih funkcionera održala je kratku sednicu i izabrala 7 istaknutih pravnika za članove najviših pravosudnih organa, iako je ovaj posao mogla da obavi do kraja ovog meseca, piše sudija i član CEPRIS-a Savo Đurđić.
Opšte znanje o radu i pravima iz radnog odnosa, na žalost, uglavnom se svodi na znanje – kada će biti plata i koliki je njen iznos. Iako živimo u veku interneta, osim ljudi iz struke, malo ko će „nepotrebno“ trošiti vreme na pretraživanje informacija o svojim pravima iz rada, piše sudija sudija Osnovnog suda u Kragujevcu Jelena Janković.
Kada se utvrdi da diploma magistarskih i doktorskih studija nije rezultat samostalnog rada kandidata (plagijat), za poništavanje diplome o stečenom visokom obrazovanju nadležni su univerzitet, akademija strukovnih studija i visoka škola, piše savetnik za propise i inspekcije Milan Stefanović.
Prosečna zarada u Srbiji dostigla 1.000 evra. Da bi mogli od svojih prosečnih zarada da zadovolje sve zakonske obaveze, zaposleni i članovi njihovih porodica u Srbiji već decenijama su gladni i žedni, piše potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković.
Stravična tragedija u kojoj je dete od trinaest godina ubilo devet osoba u OŠ „Vladislav Ribnikar“ pogodila je pre svega porodice žrtava, ali i sve nas. Otvorena su brojna pitanja – pravna, psihološka, psihijatrijska, sociološka, piše zamenica tužioca Bojana Savović.