Zamenik tužioca Radovan Lazić smatra nelogičnim objašnjenje Višeg javnog tužilaštva da su zamenice tužioca Bojana Savović i Jasmina Paunović smenjene jer su odugovlačile predmet. „Predmet se nalazi u policiji, a tužilac je tu u poziciji da urgencijama može samo da ubrzava taj postupak, nikako da ga odugovlači”, objašnjava Lazić i dodaje da njegove koleginice svoj posao rade „veoma savesno, odgovorno i pošteno”.
CEPRIS najoštrije osuđuje odluke Višeg javnog tužilaštva na osnovu kojih Bojana Savović i Jasmina Paunović nisu više postupajuće tužiteljke u slučaju osumnjičenih za malverzacije u EPSu.
U momentu u kome pisac ispisuje ove redove, narodni poslanici su usvojili set izmenjenih tužilačkih zakona. I dobro, sada će se čitalac zapitati šta će usvajanje ovih zakona njemu značiti i od kakvog je to uticaja na njegov život, piše zamenik tužioca i član Državnog veća tužilaca Predrag Milovanović.
Imajući na umu da je Narodna skupština 10. februara, samo dan nakon što je usvojila pravosudne zakone, raspisala konkurs za izbor članova Visokog saveta sudstva koje bira Narodna skupština iz reda istaknutih pravnika, kao i da rok za prijavu kandidata uskoro ističe, Centar za pravosudna istraživanja saopštava da neće učestvovati u postupku predlaganja ili javne podrške bilo kom kandidatu za člana VSS koje bira Narodna skupština.
Sporazum o priznanju krivičnog dela predstavlja vrstu ugovora koji se zaključuje između javnog tužioca i okrivljenog, uz obavezno prisustvo branioca, i to od donošenja naredbe o sprovođenju istrage do završetka glavnog pretresa, piše sudija Višeg suda u Negotinu Julijana Mogoš-Živković.
U skupštinskoj raspravi o pravosudnim zakonima odbačeno je preko hiljadu amandmana opozicije. To su komentari profesije i struke koje je Ministarstvo pravde izbrisalo u pripremi zakona, a u javnoj raspravi ih odbilo u 90-95% slučajeva, piše sudija Savo Đurđić.
Sudija Miodrag Majić izjavio je na debati „Nova reforma pravosuđa – završna reč“ da će u narednih 10 godina u penziju otići oko 60 odsto sudija i da će doći do smene generacija, te da se može dogoditi tihi reizbor za temeljno menjanje pravosuđa.
U decembru 2022. godine u žižu javnosti ponovo je dospeo Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima. U nešto izmenjenom ruhu, stavljen je na javnu raspravu pred praznike sa još pet zakona iz oblasti unutrašnjih poslova, i dodatnih pet pravosudnih zakona, ali je ubrzo opet povučen.To ne znači da se od njega odustalo i da će proces izrade ovog propisa krenuti ispočetka, što je bio prvobitni apel organizacija civilnog društva, piše viša istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Jelena Pejić Nikić.
Vodič „Kako da pomognem da izborna kampanja bude poštenija?“ namenjen je svakome ko prepozna da se krši neko od pravila koja su uspostavljena kako bi izborna kampanja bila poštena i ravnopravna. U jednakoj meri, vodič je namenjen svakome ko uoči da bi neki postupak mogao da naruši ravnopravnost učesnika, prava građana i javni interes, ali nije siguran da li su prekršena neka pravila.
Još se nije ohladio papir Službenog glasnika na kome su odštampani pravosudni zakoni usvojeni u četvrtak, 9. februara, a predsednik Skupštine je raspisao i objavio konkurs na internet stranici parlamenta, kao početak procesa izbora istaknutih pravnika u oba pravosudna tela, piše predsednica YUCOM-a dr Katarina Golubović.