U zemljama večite tranzicije, sa sve više izraženim ekonomskim razlikama među stanovništvom, postavlja se pitanje (među tim istim stanovništvom) – da li je opravdano da neko nema posao, a da neko ko je već stekao pravo na penziju može i dalje da legalno radi i da nekom drugom „oduzima posao“, piše sudija Osnovnog suda u Kragujevcu Jelena Janković.
U zemlji u kojoj je nemoguće sprovesti istragu u javnim preduzećima ili protiv javnih funkcionera, nema istrage, nema tužilaštva i nema pravde. To je zemlja u kojoj postoje samo tlačitelji i potlačeni. Postoje oni koji odgovaraju kada ulicu pređu van pešačkog prelaza – to smo svi mi. Ali postoje i oni koji ne odgovaraju ni za šta, jer su pripadnici nekažnjive kaste.
Zahtevi građana i struke su jasni. Prvi zahtev je da se zamenice tužioca iz Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu Bojana Savović i Jasmina Paunović koje su iznenadnom, svojevoljnom i bahatom odlukom Višeg javnog tužioca u Beogradu Nenada Stefanovića i njegove zamenice Brankice Marić, premeštene iz Odeljenja za borbu protiv korupcije i sa predmeta visoke korupcije u EPS-u, vrate u svoje odeljenje i na predmet. One su skinute sa predmeta u trenutku kada su donele rešenje o hapšenju šestorice osumnjičenih.
Viši javni tužilac Nenad Stefanović je iz Odeljenja za borbu protiv korupcije i sa predmeta EPS u trenutku hapšenja šestorice osumnjičenih, iznenadnom promenom godišnjeg rasporeda rada smenio svoje zamenice Bojanu Savović i Jasminu Paunović, bez ikakvog opravdanog razloga, piše sudija i član CEPRIS-a Savo Đurđić.
Prema Aktu o promeni Ustava Visoki Savet sudstva (VSS) uz šest sudija koje biraju sudije i predsednika Vrhovnog suda po funkciji, čine i četiri istaknuta pravnika. Njih bira Narodna skupština među pravnicima sa najmanje 10 godina iskustva u pravnoj struci, od osam kandidata koje predloži nadležni odbor Skupštine, posle javnog konkursa, glasovima dve trećine svih narodnih poslanika, piše sudija Savo Đurđić.
Budimo aktivni i istrajni u podršci onome što su započele hrabre zamenice tužioca u VJT-u u Beogradu iznoseći u javnost istinu o radu ovog organa. Jedino tako možemo doći do prvog praktičnog uspeha u reformi pravosuđa u Srbiji – rehabilitacije statusa i karijera ne samo tužiteljica Savović i Paunović, nego vremenom i svih drugih potcenjenih i nepravedno degradiranih poslenika pravosuđa. U tom smislu neophodno je insistirati da Državno veće tužilaca pokrene postupak razrešenja Višeg javnog tužioca u Beogradu Nenada Stefanovića. Dok se to ne izdejstvuje, ne treba prekidati proteste, piše sudija i član CEPRIS-a Savo Đurđić.
Čini mi se da je jedan od osnovnih problema zbog čega nema poverenja građana, što se nedovoljno radi na izgradnji objektivnog autoriteta pravosuđa u komunikaciji sa javnošću. Pre svega, kod nas se pitanje pravosuđa i njegove reforme ne doživljavaju kao pitanje struke, nauke i istraživanja, nego kao i sva druga – stranački. Ustav i vladavina prava se sa samog vrha države ne sprovode čak i u pogledu osnovnih načela i odnosa, pojedini zakoni se ne primenjuju ili se to čini selektivno i diskriminatorski. U javnosti nema reči i diskusije o programu i politici razvoja treće, stručne grane državne vlasti, osim kada je to iznuđeno obavezama u procesu pridruživanja EU, kaže sudija i član CEPRIS-a Savo Đurđić u intervjuu za Paragraf.
Svima nama je dobro poznata mogućnost moratorijuma – pauze u otplati rata koja je postojala za vreme vanrednog stanja usled epidemije COVID-19. Sa druge strane, mnogima nije poznato da banke to i dalje mogu i mimo vanrednog stanja i mimo bilo kakve ekonomske krize. Kako se ekonomska kriza možda poslednjih godinu dana čak i pogoršala u odnosu na vanredno stanje zbog COVID-19, ova tema bi trebala ponovo biti aktuelizovana, piše advokat YUCOM-a Đorđe Popović.
Vodič za obraćanje Ustavnom sudu vam nudi odgovore na mnogobrojna pitanja: Šta je i ko čini Ustavni sud? Šta je ustavna žalba i kada se može izjaviti? Šta ustavna žalba mora da sadrži? Ko i na koji način može izjaviti ustavnu žalbu? Kako će Ustavni sud odlučiti o ustavnoj žalbi? Šta nakon odluke Ustavnog suda? U njemu takođe možete pronaći primere usvojene (dobro argumentovane) ustavne žalbe, primer opredeljenog zahteva o kom Ustavni sud treba da odluči, primer specijalnog punomoćja za izjavljivanje ustavne žalbe, rokove za izjavljivanje žalbe i obrazac za podnošenje ustavne žalbe.
Nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero ocenila je da izjava predsednika Republike Aleksandra Vučića da se protiv višeg javnog tužioca Nenada Stefanovića vodi “politička hajka”, jeste vrsta pritiska.