Još se nije ohladio papir Službenog glasnika na kome su odštampani pravosudni zakoni usvojeni u četvrtak, 9. februara, a predsednik Skupštine je raspisao i objavio konkurs na internet stranici parlamenta, kao početak procesa izbora istaknutih pravnika u oba pravosudna tela, piše predsednica YUCOM-a dr Katarina Golubović.
Da li će pravosudni zakoni dovesti do otklanjanja političkog uticaja na pravosuđe i kakve će dugoročne posledice usvojena rešenja proizvesti? CEPRIS i Peščanik pozivaju vas na diskusiju “Nova reforma pravosuđa – završna reč” u utorak 14. februara 2023. godine u Medija centru od 14:30 časova.
Članica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero smatra da će pravosudni zakoni imati “etiketu”, budući da se referendum o promeni Ustava u delu pravosuđa sprovodio pred izbore. “Neće se dobiti ništa novo što se tiče brzine stizanja do pravde”, dodaje Petrović Škero.
U krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije krivična dela koja se odnose na neovlašeno držanja opojnih droga određena su članom 246a Krivičnog zakonika, piše zamenik tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prokuplju Nikola Nasković.
Nakon emisije Newsnight u kojoj su učestvovali sudije Miodrag Majić i Dragana Boljević, a čija je tema bila usvajanje pravosudnih zakona, Društvo sudija se dan kasnije na društvenim mrežama oglasilo saopštenjem u kojem je ad hominem napadnut sudija Majić.
Sudija Apelacionog suda i član CEPRIS-a Miodrag Majić smatra da je ceo proces promene Ustava, odnosno zakona koji regulišu rad sudija i tužilaca, od početka morao da se vodi drugačije i da je trebalo da se „sačeka trenutak daleko većeg legitemiteta parlamenta”, imajući u vidu da je on u trenutku promene Ustava bio jednopartijski.
Umetnost je odraz kreativnosti pojedinaca, i to ne običnih pojedinaca, već onih „izvanrednih“, „posebnih“, talentovanih, koji svojim delima doprinose razvoju društva u celini. Ovi pojedinci, stvaraoci, po definiciji i po prirodi „posla“ su slobodni i samostalni. A da li uopšte i kakav značaj zakonski propisi daju ovoj društvenoj kategoriji, o tome piše sudija Osnovnog suda u Kragujevcu Jelena Janković.
Biti žena u državi opterećenoj jačanjem desnice, kršenjima medijskih sloboda, gde svake godine u proseku preko 20 žena izgubi život od strane partnera ili člana porodice je pravi izazov, piše pravnica Mreže CHRIS u Nišu Maja Kamenov.
U vreme kada je donet „novi“ Zakonik o krivičnom postupku iz 2012. godine, mnogi teoretičari prava su kao neverne Tome odmahivali glavom tvrdeći da uvođenje tužilačke istrage neće doneti dobro krivičnom postupku, dok su donosioci ovog zakona pomalo ljutito to osporavali, tvrdeći da će naprotiv uvođenjem novih instituta (u vidu tri vrste sporazuma sa tužiocem) krivični postupak postati mnogo brži i efikasniji i skratiti trajanje suđenja, piše zamenik javnog tužioca u Tužilaštvu za organizovani kriminal Dubravka Dmitrović.
Tekst koji sledi može se smatrati svojevrsnim nastavkom prethodnog. U novembru smo pisali o odluci Ustavnog suda, značajnoj za ostvarenje ljudskih prava, u kojoj je utvrđena neustavnost i suprotnost Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima odredbe Zakona o prekršajima, piše doktorand međunarodnog prava i član CEPRIS-a Sreten Bjeličić.