Sudija Apelacionog suda i član CEPRIS-a Miodrag Majić smatra da je ceo proces promene Ustava, odnosno zakona koji regulišu rad sudija i tužilaca, od početka morao da se vodi drugačije i da je trebalo da se „sačeka trenutak daleko većeg legitemiteta parlamenta”, imajući u vidu da je on u trenutku promene Ustava bio jednopartijski.
Umetnost je odraz kreativnosti pojedinaca, i to ne običnih pojedinaca, već onih „izvanrednih“, „posebnih“, talentovanih, koji svojim delima doprinose razvoju društva u celini. Ovi pojedinci, stvaraoci, po definiciji i po prirodi „posla“ su slobodni i samostalni. A da li uopšte i kakav značaj zakonski propisi daju ovoj društvenoj kategoriji, o tome piše sudija Osnovnog suda u Kragujevcu Jelena Janković.
Biti žena u državi opterećenoj jačanjem desnice, kršenjima medijskih sloboda, gde svake godine u proseku preko 20 žena izgubi život od strane partnera ili člana porodice je pravi izazov, piše pravnica Mreže CHRIS u Nišu Maja Kamenov.
U vreme kada je donet „novi“ Zakonik o krivičnom postupku iz 2012. godine, mnogi teoretičari prava su kao neverne Tome odmahivali glavom tvrdeći da uvođenje tužilačke istrage neće doneti dobro krivičnom postupku, dok su donosioci ovog zakona pomalo ljutito to osporavali, tvrdeći da će naprotiv uvođenjem novih instituta (u vidu tri vrste sporazuma sa tužiocem) krivični postupak postati mnogo brži i efikasniji i skratiti trajanje suđenja, piše zamenik javnog tužioca u Tužilaštvu za organizovani kriminal Dubravka Dmitrović.
Tekst koji sledi može se smatrati svojevrsnim nastavkom prethodnog. U novembru smo pisali o odluci Ustavnog suda, značajnoj za ostvarenje ljudskih prava, u kojoj je utvrđena neustavnost i suprotnost Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima odredbe Zakona o prekršajima, piše doktorand međunarodnog prava i član CEPRIS-a Sreten Bjeličić.
“Nažalost, žao mi je što sam vesnik loših vesti, ali ja sam potpuno uveren da nam ovo suštinski ne donosi ništa novo, da je ovo još jedna propuštena prilika da se reformiše pravosuđe”, rekao je Majić u Novom danu, komentarišući izmene Ustava u oblasti pravosuđa koje će doneti pravosudni zakoni.
Posle simulirane javne rasprave, skupština će za nekoliko dana usvojiti 5 ključnih pravosudnih zakona. Veće su šanse da dobijemo bitku za Kosovo nego za nezavisno pravosuđe. Govore profesori prava i članovi CEPRIS-a (Centra za pravosudna istraživanja) Miodrag Jovanović i Tanasije Marinković.
Nakon krajnje neprimerene situacije, da predlog zakona bude upućen u Skupštinu pre nego što se objavi izveštaj sa sprovedene javne rasprave (17.1.2023) i protesta organizacija koje su dale predloge, Ministarstvo pravde je veoma brzo reagovalo, objavivši 20.1.2023. taj izveštaj i impozantan (na preko 200 stranica) spisak dobijenih predloga kao i razloga za njihovo odbijanje (u velikoj većini slučajeva) ili pak prihvatanje (u manjem delu), piše programski direktor Transparentosti Srbija Nemanja Nenadić.
Od početka procesa izmene Ustava 2017. godine, koje je vodilo Ministarstvo pravde, centralno pitanje je bilo – sastav budućih pravosudnih tela, piše predsednica YUCOM-a dr Katarina Golubović.
Narodnu skupštinu smo obavestili da u javnom slušanju nećemo učestvovati zbog dosadašnjeg odbijanja predlagača da ozbiljno razmotri naše predloge, visokog procenta odbijanja svih predloga dostavljenih u javnoj raspravi koje je učinjeno bez adekvatnog obrazloženja, izradi predloga četiri zakona koja uopšte nisu bila predmet javnog razmatranja i sumnje da bi javno slušanje trebalo da pokrije dosadašnje nedemokratsko i protivpravno postupanje Ministarstva pravde i Vlade Srbije.