Svaki siromašni okrivljeni ima pravo na pravičan krivični postupak i na pun pristup pravdi, a njegove imovinske prilike ne treba da budu prepreka ili faktor ograničenja, u ostvarivanju odbrane, piše tužilačka saradnica Apelacionog suda Marija Momčilović.
U predloženim ustavnim amandmanima o pravosuđu i dalje je prisutan preveliki uticaj politike i zato ne odgovaraju potrebama naše političke i pravne kulture, izjavio je u intervjuu FoNetu profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Tanasije Marinković i upozorio na mogućnost da predstojeći referendum ne bude legitiman.
Zakoni o restriktivnim merama i ciljanim sankcijama zbog korupcije i povrede ljudskih prava, poznati kao “magnitski zakonodavstvo” najnovija je generacija zakona, piše direktor Centra za unapređenje zakonodavstva prof. dr Stevan Lilić.
Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) organizovao je Razgovor o studiji “Normativna kontrola ustavnosti kao osnovna(?) nadležnost Ustavnog suda Srbije” u ponedeljak, 20. decembra od 18.30 časova, online putem Zoom platforme.
This research is part of a wider regional project “Bridging the gap between formal processes and informal practices that shape judicial culture in the Western Balkan” which is coordinated by the Institute for Democracy “Societas Civilis” Skopje from North Macedonia and supported by the Netherlands’ Fund for Regional Partnership – MATRA.
Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, čini se korisnim da se podsetimo Univerzalne deklaracija o ljudskim pravima Ujedinjenih Nacija iz 1948. godine. Iako poznata u stručnoj javnosti, opšta javnost često nema dovoljnu svest o njenoj važnosti i značaju, stoga potrebno je iskoristiti svaku priliku da se to promeni, posebno u okruženju gde su ljudska prava u opasnosti, piše pravnik Sreten Bjeličić.
“Referendumom o izmenama ustava dobićemo jednu klasičnu dnevno-političku mobilizaciju po linijama stranačke opredeljenosti, gde će rezultat zavisiti od toga koliko će uspešno vladajuća stranka da mobiliše svoje glasače“, rekao je profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović za RTV i dodao da je uveren da veliki broj građana ne zna šta se menja jer nije bilo nikakvih ozbiljnih stručnih rasprava niti pokušaja da se javnosti to približi. Kada je reč o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, Jovanović smatra da on dobro ilustruje stanje institucija u Srbiji i to kako institucije vide ustav.
Postoje razni načini i komunikacioni kanali, koje pravosudne institucije mogu iskoristiti u cilju usmeravanja građana na sve relevantne sadržaje, koji bi u pogledu efikasnosti promenili njihove navike, u odnosu sa pravosudnim institucijama – kao što su npr. korišćenje e-pravosuđa, ukazivanje na pozitivne propise ili besplatne javno dostupne baze o sudskoj praksi, piše PR menadžer Andrijana Mitrović.
Ovo istraživanje deo je šireg regionalnog istraživanja u Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji na temu „Sudska samouprava i pravosudna kultura“, koje sprovodi, zajedno sa CEPRIS-om i ALTRI Centrom iz Albanije, Institut za demokratiju “Societas Civilis” iz Skoplja.
Kuk, kuc, ovde država! Izvolite, kako mogu da vam pomognem? Došli smo da kupimo ovaj lepi plac sa kućom. Ali, ja ne želim da prodam, Moraćete, imamo jednog stranog privatnog investitora, hoće nešto da gradi tu, a nama znate novca uvek treba, proglasili smo to javnim interesom. Sve je po zakonu, piše pravni savetnik YUCOM-a Dragiša Ćalić.