U Srbiji nemamo sudsku vlast, bez obzira što je tako nazivamo, a sami nosioci sudskih funkcija moraju nešto da učine da bi bili doživljeni kao vlast, ocenjeno je večeras na tribini „Nije filozofski ćutati“, koja je održana na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
“Srbija je 2000. godine glasala za život u uređenom društvu, u kojem vladaju institucije, a ne pojedinci”, izjavio je analitičar Instituta za evropske politike Fondacije za otvoreno društvo Srđan Cvijić, uz konstataciju da su sada mnogi u Srbiji razočarani, ali da se nada da oni ne bi zamenili demokratiju za neki drugi oblik vladavine.
Izmene kaznene politike koje je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, osim što su populističke i predstavljaju mešanje izvršne u sudsku vlast, još jednom pokazuju da živimo u autoritarnoj državi u kojoj su institucije odavno mrtve i u kojoj jedan čovek odlučuje o svemu, slažu se sagovornici Istinomera.
Izmene kaznene politike koje je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, osim što su populističke i predstavljaju mešanje izvršne u sudsku vlast, još jednom pokazuju da živimo u autoritarnoj državi u kojoj su institucije odavno mrtve i u kojoj jedan čovek odlučuje o svemu, slažu se sagovornici Istinomera.
Izmene kaznene politike koje je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, osim što su populističke i predstavljaju mešanje izvršne u sudsku vlast, još jednom pokazuju da živimo u autoritarnoj državi u kojoj su institucije odavno mrtve i u kojoj jedan čovek odlučuje o svemu, slažu se sagovornici Istinomera.
Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić ocenio je u Novom danu da ono što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio – da su sudije žute i da ne procesuiraju kriminalce – “nije posao predsednika”.
Vida Petrović Škero, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije, aktivno se bavi ljudskim pravima i nacionalni je ekspert Saveta Evrope za ljudska prava. Za časopis „Kolega” govori o problemima u srpskom pravosuđu, zakonima, predloženim ustavnim amandmanima i drugim aktuelnim pitanjima.
Netačni su podaci Ministarstva pravde Srbije o tome da je Venecijanska komisija Saveta Evrope pozitivno ocenila nacrt najnovije, četvrte verzije amandmana tog ministarstva za izmenu Ustava Srbije u oblasti pravosuđa, ukazalo je u zajedničkom saopštenju sedam udruženja pravnika i organizacija.
Uprkos preporukama Venecijanske komisije da obezbedi pluralizam u pravosudnim telima i strateškim dokumentima koje to propisuje, Ministarstvo pravde po svemu nije odustalo od svojih rešenja za Nacrt ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa. Kako se može videti iz konačnog teksta koji je juče objavljen, ovo Ministarstvo i dalje nije promenilo ključna rešenja koje je kritikovala prvo domaća stručna javnost, a kasnije i Venecijanska komisija. Pre svega radi se o rešenju kojim se ostavlja mogućnost političkog uticaja na pravosuđe kroz najviša sudijska i tužilačka tela – Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca.
Pitanje odnosa redovnih sudova i Ustavnog suda u Srbiji, kao i normativnih rešenja za unapređenje ovih odnosa, oblast je koja nije jasno uređena i kojoj je potrebno posvetiti posebnu pažnju tokom ustavnih reformi u Srbiji, rečeno je na skupu “Odnos između sudske vlasti i Ustavnog suda” u Novom Sadu.