Za potrebe učestvovanja u javnoj raspravi Zakona o Pravosudnoj akademiji, Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) sačinio je Polazne osnove za usvajanje Zakona o Pravosudnoj akademiji, čiji su autori Vida Petrović Škero, sudija u penziji, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije, Goran P. Ilić, redovni profesor katedre za krivično pravo Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Ana Zdravković, doktorantkinja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu sa položenim pravosudnim ispitom.
Analiza postupka izmene i donošenja pravosudnih zakona radi usklađivanja sa Aktom o promeni Ustava Republike Srbije je sačinjena na osnovu posmatranja tog procesa i razmatranja svih dostupnih podataka, pre svega podataka koje je objavilo Ministarstvo pravde, ali i onih koje je pribavio CEPRIS. Ova Analiza rezultat je rada sudije Apelacionog suda u penziji, bivšeg člana Visokog saveta sudstva i člana CEPRIS-a Sava Đurđića.
Model Poslovnika o radu Visokog saveta sudstva (VSS) i Model Poslovnika o radu Visokog saveta tužilaštva (VST) rezultat su rada Marijane Pajvančić, profesorke Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu u penziji i Sofije Mandić, diplomirane pravnice, koje su obe članice CEPRIS-a. Pri izradi ovih modela, autorke su kao osnove rešenja koristile komentare i sugestije koje je CEPRIS upućivao VSS i VST u postupku izrade oba poslovnika, a koji su tek u manjem obimu prihvaćeni.
Model Poslovnika o radu Komisije za odlučivanje o prigovorima rezultat je rada Radovana Lazića, javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu upućenog u Tužilaštvo za ratne zločine, zajedno sa saradnicama – Bojanom Savović, javnom tužiteljkom u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i Anom Zdravković, doktorantkinjom na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Model CEPRIS-a predviđa različita rešenja u odnosu na Poslovnik koji je usvojio Visoki savet tužilaštva kada je u pitanju, između ostalog, sastav Komisije, kvorum za rad Komisije, kao i izuzeće člana Komisije.
Model Pravilnika o kriterijumima, pokazateljima, načinu i postupku vrednovanja rada sudija i predsednika sudova rezultat je rada Ane Stamenić, sudije Višeg suda u Novom Sadu, zajedno sa saradnicima – profesorom Miodragom Jovanovićem i advokaticom Natašom Stojadinović. Model sadrži konkretne pravce za ostvarivanje svrhe vrednovanja rada sudija – procenu, održavanje i unapređenje kvaliteta rada, uz poštovanje nezavisnosti sudije u cilju jačanja poverenja javnosti u rad sudije i suda.
Nakon što je prošle godine Skupština Srbije proglasila Akt o promeni Ustava, javila se potreba za izmenom dva tužilačka zakona – Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o Visokom savetu tužilaštva. Početkom decembra 2022. godine Ministarstvo pravde je objavilo nacrte navedenih zakona i zakazalo javne rasprave povodom primedbi, predloga i sugestija u vezi sa nacrtima. CEPRIS je iskoristio svoje pravo i dostavio Ministarstvu pravde Polazne osnove za usvajanje tužilačkih zakona, nakon toga Primedbe na njihove radne verzije, a sad i Primedbe na nacrte pomenutih zakona.
Nakon što je prošle godine Skupština Srbije proglasila Akt o promeni Ustava, javila se potreba za izmenom tri sudska zakona – Zakona o sudijama, Zakona o uređenju sudova i Zakona o Visokom savetu sudstva. Početkom decembra 2022. godine Ministarstvo pravde je objavilo nacrte navedenih zakona i zakazalo javne rasprave povodom primedbi, predloga i sugestija u vezi sa nacrtima. CEPRIS je iskoristio svoje pravo i dostavio Ministarstvu pravde Polazne osnove za usvajanje sudskih zakona, nakon toga Primedbe na njihove radne verzije, a sad i Primedbe na nacrte pomenutih zakona.
U Srbiji se u poslednjoj deceniji beleži ozbiljno urušavanje građanske demokratije i vladavine prava kao osnovnih ustavnih načela. Vladavina prava, kao osnovna pretpostavka Ustava, obuhvata slobodne i neposredne izbore. Predsednički, republički i lokalni izbori održani 3. aprila 2022. godine bili su, prema dostupnim podacima, izbori sa najviše povreda prava u poslednjih dvadeset godina.
Komparativna analiza uređenja sudova prof. dr Bojana Spaića obrađuje dva zakona koja moraju da se usklade sa izmenjenim Ustavom – Zakon o uređenju sudova i Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. U Analizi se razmatra postojeća organizacija sudova i organizacija sudova u drugim evropskim državama, da bi se konačno izložili mogući zaključci i preporuke za reformu organizacije sudstva.
Adopted constitutional amendments pertaining to the judicial branch of government imposed the obligation of the state to change and harmonize the norms that comprise the Law on judges, the Law on Organization of Courts and the Law on High Judicial Council. The legal experts of CEPRIS have prepared the standing points for changes to these laws.