Jedna od najznačajnijih tačaka sporenja u toku skorašnje rasprave o promeni Ustava ticala se nedoumice u pogledu dosega izraza ’istaknuti pravnik’, koji se u tekstu promena Ustava ponavlja četiri puta u vezi sa sastavima pravosudnih saveta, i čak dvadeset dva puta u obrazloženju akta za promenu Ustava, piše vanredni profesor Pravnog fakulteta i član UO CEPRIS-a Bojan Spaić.
Advokati su dakle dužni da čuvaju advokatsku tajnu, a takvu tajnu predstavlja sve što je klijent (ili lice ovlašćeno od strane klijenta) poverio advokatu ili što je advokat (u slučaju u kome zastupa) na drugi način saznao ili pribavio i to u pripremi, tokom i po prestanku zastupanja, piše advokat Nenad Kovačević.
Nina Ciganović, aktivistkinja Eko straže, poznate ekološke nevladine organizacije, kroz prozor svog doma gledala je kako komšija baca šut u potok. Odmah je pozvala komunalnu policiju i prijavila šta se događa. Šta se nakon te prijave događalo (i šta se nije događalo) čitajte u nastavku.
Prema podacima iz pravosudne statistike imamo veoma mali broj prijavljenih krivičnih dela protiv životne sredine i veoma mali broj optužnih akata protv izvršilaca tih dela na nacionalnom nivou. Kako je to moguće, kad je životna sredina glavna tema u javnom životu i kad smo zasuti primerima zagađenja vode, vazduha i zemlje sa svih strana, piše naučna saradnica Jelena Kostić.
Odredbama važećeg Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da stambenu zajednicu čine svi vlasnici posebnih delova stambene zgrade-stana, poslovnog prostora, garaže, garažnog mesta i garažnog boksa, piše advokatica Nataša Stojadinović.
Akcionari su osnivači akcionarskog društva, tj. lica koja imaju akcije u privrednom društvu organizovanom kao akcionarsko društvo. Akcije koje izdaje društvo izdaju se u dematerijalizovanoj formi i glase na ime, sudija Privrednog suda Branka Žerajić.
Vanredne posledice po život i rad koje je sa sobom donela pandemija virusa Covid-19 pogodile su sve pravosudne sisteme postavljajući pred njih ozbiljne zadatke i izazove kako dalje funkcionisanje prilagoditi novonastalim okolnostima. Za srpsko pravosuđe, ionako od ranije napregnuto u borbi za rešavanje povelikog broja starih predmeta i skraćenje trajanja sudskih postupaka, nova stvarnost dodatno je otežala njegov reformski put ka dostizanju evropskih pravnih standarda, piše zamenik javnog tužioca u Beogradu Ivan Duzlevski.
Sporazum o priznanju prekršaja je izuzetno koristan institut, jer ubrzava postupak, smanjuje troškove i omogućava nijansiranje odgovornosti za prekršaje. Očigledno je da okrivljeni može samo da ima koristi od informisanja kod podnosioca zahteva o mogućem sporazumu i da ukoliko smatra da je predlog neadekvatan pravdu potraži u sudskom postupku, piše sudija Prekršajnog suda Sanja Strgar.
Centar za pravosudna istrazivanja (CEPRIS) i Slavko Ćuruvija Fondacija, u nastojanju da pomognu medijima da bolje izveštavaju o sudskim postupcima, nude slikoviti prikaz najčešćih omaški i načine da se one ubuduće izbegnu.
građani imaju pravo da očekuju najviše standarde pravičnog, stručnog i efikasnog procesuiranja, na žalost, u stvarnosti, ta očekivanja se pokazuju kao nerealna, piše zamenica javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu Bojana Savović.