U predloženim ustavnim amandmanima o pravosuđu i dalje je prisutan preveliki uticaj politike i zato ne odgovaraju potrebama naše političke i pravne kulture, izjavio je u intervjuu FoNetu profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Tanasije Marinković i upozorio na mogućnost da predstojeći referendum ne bude legitiman.
Zakoni o restriktivnim merama i ciljanim sankcijama zbog korupcije i povrede ljudskih prava, poznati kao “magnitski zakonodavstvo” najnovija je generacija zakona, piše direktor Centra za unapređenje zakonodavstva prof. dr Stevan Lilić.
Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, čini se korisnim da se podsetimo Univerzalne deklaracija o ljudskim pravima Ujedinjenih Nacija iz 1948. godine. Iako poznata u stručnoj javnosti, opšta javnost često nema dovoljnu svest o njenoj važnosti i značaju, stoga potrebno je iskoristiti svaku priliku da se to promeni, posebno u okruženju gde su ljudska prava u opasnosti, piše pravnik Sreten Bjeličić.
Postoje razni načini i komunikacioni kanali, koje pravosudne institucije mogu iskoristiti u cilju usmeravanja građana na sve relevantne sadržaje, koji bi u pogledu efikasnosti promenili njihove navike, u odnosu sa pravosudnim institucijama – kao što su npr. korišćenje e-pravosuđa, ukazivanje na pozitivne propise ili besplatne javno dostupne baze o sudskoj praksi, piše PR menadžer Andrijana Mitrović.
Kuk, kuc, ovde država! Izvolite, kako mogu da vam pomognem? Došli smo da kupimo ovaj lepi plac sa kućom. Ali, ja ne želim da prodam, Moraćete, imamo jednog stranog privatnog investitora, hoće nešto da gradi tu, a nama znate novca uvek treba, proglasili smo to javnim interesom. Sve je po zakonu, piše pravni savetnik YUCOM-a Dragiša Ćalić.
Ko je obavezan da poseduje Kovid sertifikat („Kovid propusnicu“) posle 20 časova? Ko proverava i kontroliše da li gosti imaju Kovid sertifikate? Koje su kazne propisane za kršenje ove obaveze? Odgovore na ova pitanja daje savetnik za propise i inspekcije Milan Stefanović.
Vlada Srbije je usvojila Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, prema kome je predviđeno njegovo hitno usvajanje i stupanje na snagu, iako su organizacije civilnog društva u više navrata ukazivale na izostanak suštinske javne rasprave o nacrtima ovog zakona, njihovu neusaglašenost sa međunarodnim standardima i brojna rešenja koja onemogućavaju ostvarivanje osnovnog prava građana da kao nosioci suverenosti putem referenduma i narodne inicijative odlučuju o najznačajnijim društvenim pitanjima.
Od početka 2021. godine do sada, zaštitni znak rada Narodne skupštine jeste izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Sportski posmatrano, rezultat je 25:0 za Narodnu skupštinu koja je svih 25 poena osvojila ’’blokom’’, uz male varijacije, piše pravni savetnik Transparentnosti Srbije Robert Sepi.
Nelegalna gradnja je problem sa kojim se Srbija bori decenijama unazad. Postoje brojni razlozi koji objašnjavaju ovaj fenomen i svi oni se uglavnom vezuju za socijalne i političke prilike na našim prostorima koje su vladale krajem dvadestog veka, piše advokat Marija Pešović.
Početkom oktobra na sajtu Ministarstva pravde osvanuo je Nacrt izmena i dopuna krivičnog zakonika sa rokom javne rasprave u trajanju od 20 dana. Nismo imali prilike da čujemo ministarku pravde, da nas uputi u izmene i razloge izmena zakona i da pozove građane i stručnjake da se uključe u javnu raspravu, već su informaciju o nacrtu mogli pronaći isključivo verni pratioci internet adrese Ministarstva, piše advokatica YUCOM-a Milena Vasić.