Funkcionalni sistem zaštite ljudskih prava nezamisliv je bez zabrane diskriminacije kao opšteg principa. U tom sistemu jednakost nesumnjivo zauzima centralno mesto. Pravo na jednakost i načelo jednakosti sastavni su deo i preduslov ostvarivanja i efikasne zaštite svakog drugog ljudskog prava, piše sudija Osnovnog suda u Nišu Ljiljana Marjanović Andrić.
Dana 25.03.2021. godine, Evropski sud za ljudska prava sa sedištem u Strazburu doneo je presudu u postupku Smiljanić protiv Hrvatske broj 35983/14, a koja je pravno značajna iz više razloga, piše sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Dušan Dakić.
Koje su osnovne odlike testamenta? Koji oblici zaveštanja postoje? Na ova, ali i na mnoga druga pitanja, odgovore daje advokatica i saradnica CEPRIS-a Aleksandra Pravdić.
U decembru 2020. godine, predsednik Vučić rekao je da je za Srbiju i njeno pravosuđe važno da u sudove uvede veštačku inteligenciju i tzv. predictive justice („predvidiva pravda“). Međutim, imajući u vidu da koncept predictive justice ima dosta šire značenje, nije jasno da li je inicijativa usmerena na upotrebu samo u oblasti saobraćajnih prekršaja, ili bi dobila i širu primenu, piše izvršna direktorka Partnera za demokratske promene Srbije Ana Toskić Cvetinović.
U okviru rasprave inicirane objavljivanjem Radnog teksta amandmana Ministarstva pravde na Ustav Republike Srbije, 15 eminentnih stručnjaka su, između ostalog, naveli, “slikovito rečeno, da je demokratija i kada o tome šta će biti za ručak glasaju dva vuka i ovca – upravo da bi građani bili zaštićeni od takvog ishoda glasanja neophodno je nezavisno sudstvo”, piše sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Savo Đurđić.
Dugotrajna i za sve iscrpljujuća borba sa korona virusom još uvek traje. Međutim, za razliku od prošle godine kada su maske i distanca bile gotovo jedina zaštita, sada smo ušli u novu fazu, piše pravni savetnik YUCOM-a Dragiša Ćalić.
Ljudi imaju sve ove viruse, ne štite se i ne štite druge od sebe. Takođe, fokusirali smo se na lekare koji su opterećeni brojnim pacijentima, stresom i žurbom i njihove greške sa ozbiljnim i manje ozbiljnim posledicama, piše zamenica javnog tužioca u Lazarevcu Jasmina Krštenić.
Najveći problem u praksi nastaje zbog primene procesnog zakona, odnosno člana 94. Zakona o krivičnom postupku koji oslobađa od dužnosti svedočenja bračne partnere, najbliže srodnike, usvojenike i maloletna lica, piše zamenik tužioca Marija Ranđelović.
“Nacionalni i multinacionalni privredni subjekti, ali i pojedinci, povodeći se za svojim, pojedinačnim i grupnim ekonomskim ili drugim interesima, uglavnom nisu voljni da učine ozbiljniji korak da se ovakav trend zagađenja vazduha u gradovima Srbije zaustavi”, pišu sudije Višeg suda u Beogradu Dragana Marčetić i Snežana Marjanović.
Zašto se uopšte donosi Kodeks? Koje su obaveze narodnih poslanika predviđene Kodeksom? Ko se stara o njegovoj primeni? Odgovore na ova pitanja daje Nemanja Nenadića, programski direktor Transparentnosti Srbija.