Član 144. st. 1. Ustava Republike Srbije glasi: „Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog Savet sudstva, po pribavljenom mišljenju Opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine, bira Narodna skupština”, piše sudija Apelacionog suda u Novom Sadu i član Visokog saveta sudstva Savo Đurđić.
Pred privrednim sudovima u privrednim sporovima veštačenje kao dokazno sredstvo je zastupljeno u velikom broju predmeta, piše predsednik Privrednog suda u Novom Sadu u penziji Slobodan Sremčev.
Kada je nedavno u medijima objavljena vest da će Vrhovni kasacioni sud delegirati predmete Prvog i Trećeg osnovnog suda u Beogradu po tužbama građana protiv poslovnih banaka drugim sudovima u Srbiji, građani su bili zatečeni podacima da je u tom trenutku sudija parničnog odeljenja Prvog osnovnog suda u Beogradu prosečno imao u radu oko 1000 predmeta, a sudija Trećeg osnovnog suda i preko 2000 predmeta, piše sutkinja Prvog osnovnog suda u Beogradu Nada Đorđević.
Sadržinu roditeljskog prava čini korpus prava i dužnosti koje roditelji imaju prema svojoj deci. Kako i sam zakon kaže, smisao roditeljskog prava podrazumeva da su dužnosti koje roditelji imaju prema svojoj deci primarne u odnosu na prava pojedinaca kao roditelja, piše sudija Osnovnog suda u Nišu Ljiljana Marjanović Andrić.
U društvu u kojem ni jedna radna nedelja ne prođe bez pozivanja na odgovornost javnog tužilaštva, zbog postupanja ili nepostupanja u nekom medijski interesantnom slučaju, stihovi Duška Radovića cinično podsećaju na trenutno stanje srpskih pravosudnih institucija i sudske vlasti, piše zamenik javnog tužioca Ivan Duzlevski.
U našem pravu postoje dva osnova za nasleđivanje: testament i zakon. Ukoliko testamenta nema ili isti ne ispunjava uslove kako bi proizveo pravno dejstvo, imovina će biti raspodeljena zakonskim naslednicima na osnovu zakonskih pravila, piše advokatica i saradnica CEPRIS-a Aleksandra Pravdić.
Fenomen da se zakon menja pre nego što je njegova primena počela u Srbiji nije potpuno nov – setimo se samo raznih verzija Zakonika o krivičnom postupku, piše programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.
Koliko neistine izgovorene u sudnici od strane lažnih svedoka mogu da izazovu teške posledice osetila je porodica pokojnog Miodraga Jovanovića iz Požarevca pre nekoliko godina, piše zamenik javnog tužioca u Beogradu Nikola Pantelić.
Da li su Vam nekada odredbe nekog zakona ili odluke skupštine opštine u kojoj živite izgledale kao da nije sve u redu sa njima i da zadiru u prava i slobode više nego što bi trebalo i što im Ustav dozvoljava? Ovde ćemo se potruditi da ukratko prikažemo šta Vi i ja kao “obični građani” možemo da uradimo tim povodom, piše saradnik Beogradskog centra za ljudska prava Goran Sandić.
Troškovi prekršajnog postupka su predmet ozbiljnih rasprava u stručnoj javnosti, mada opšti je utisak da zakonodavac ovoj temi nije pristupio temeljno, piše sudija Prekršajnog suda u Kruševcu Dušan Milošević.