U društvu u kojem ni jedna radna nedelja ne prođe bez pozivanja na odgovornost javnog tužilaštva, zbog postupanja ili nepostupanja u nekom medijski interesantnom slučaju, stihovi Duška Radovića cinično podsećaju na trenutno stanje srpskih pravosudnih institucija i sudske vlasti, piše zamenik javnog tužioca Ivan Duzlevski.
U našem pravu postoje dva osnova za nasleđivanje: testament i zakon. Ukoliko testamenta nema ili isti ne ispunjava uslove kako bi proizveo pravno dejstvo, imovina će biti raspodeljena zakonskim naslednicima na osnovu zakonskih pravila, piše advokatica i saradnica CEPRIS-a Aleksandra Pravdić.
Fenomen da se zakon menja pre nego što je njegova primena počela u Srbiji nije potpuno nov – setimo se samo raznih verzija Zakonika o krivičnom postupku, piše programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.
Koliko neistine izgovorene u sudnici od strane lažnih svedoka mogu da izazovu teške posledice osetila je porodica pokojnog Miodraga Jovanovića iz Požarevca pre nekoliko godina, piše zamenik javnog tužioca u Beogradu Nikola Pantelić.
Da li su Vam nekada odredbe nekog zakona ili odluke skupštine opštine u kojoj živite izgledale kao da nije sve u redu sa njima i da zadiru u prava i slobode više nego što bi trebalo i što im Ustav dozvoljava? Ovde ćemo se potruditi da ukratko prikažemo šta Vi i ja kao “obični građani” možemo da uradimo tim povodom, piše saradnik Beogradskog centra za ljudska prava Goran Sandić.
Troškovi prekršajnog postupka su predmet ozbiljnih rasprava u stručnoj javnosti, mada opšti je utisak da zakonodavac ovoj temi nije pristupio temeljno, piše sudija Prekršajnog suda u Kruševcu Dušan Milošević.
Troškove parničnog postupka zakonodavac definiše kao izdatke učinjene u toku ili povodom postupka, uključujući i nagradu za rad advokata i drugih lica kojima zakon priznaje pravo na nagradu. Shodno definiciji i raznovrsnosti postupaka pred sudom, oni mogu biti vrlo različiti, piše sudija osnovnog suda u Nišu Ljiljana Marjanović Andrić.
Pred Narodnom skupštinom se našao predlog autentičnog tumačenja, koji bi, ukoliko bude bio usvojen, značajno suzio obim primene Zakona o sprečavanju korupcije. Naime, na osnovu ovog „tumačenja“ ni jedna zabrana, obaveza ili ograničenje iz ovog zakona više ne bi važila za nekoliko hiljada javnih funkcionera, među kojima su i nosioci nekih od ključnih državnih funkcija, piše programski direktor Transparetnosti Srbija Nemanja Nenadić.
Mudrost iz naslova pripisuje se junacima stripa „Alan Ford“ i teško je ne složiti se s njom. Međutim, novi Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, čija primena počinje polovinom marta 2021. godine, preti da ugrozi spokojstvo onih građana kod kojih Poreska uprava utvrdi da postoji razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda, a koja je veća od 150.000 evra, piše advokat Ilija Rilaković.
Aktuelnim Krivičnim zakonikom Republike Srbije, i prethodnim takođe, kao mera bezbednosti u članu 79. predviđeno je da se učiniocu krivičnog dela može izreći mera proterivanje stranca iz zemlje. Pod uslovima predviđenim istim zakonikom, određene mere bezbednosti mogu se izreći i neuračunljivom licu koje je učinilo protivpravno delo u zakonu predviđeno kao krivično delo, piše sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Dušan Dakić.