Ujednačena sudska i tužilačka praksa doprinosi unapređenju poverenja javnosti u rad pravosuđa, a kad je rad sudova i javnih tužilaštava transparentan, veća je odgovornost i nezavisnost u postupanju sudija, javnih tužilaca i njihovih zamenika, piše naučna saradnica Instituta za uporedno pravo dr Jelena Kostić.
“Zakonodavna vlast liči na pozorišnu režiju, ono čime se poslanici bave nema veze sa nadležnostima Skupštine, izvršna vlast se pretvorila od vlade i predsednika u šefa države, a sudska vlast učestvuje u nečemu što se nikako ne može nazvati demokratijom”, rekla je predsednica CEPRIS-a Vida Petrović Škero na online raspravi “Kakvo nam pravosuđe treba”.
Da vlast hoće da se umeša u izbor pravosudnih funkcionera, možda još više i direktnije nego ranije, videli smo i u postupku izbora za članove Državnog veća tužilaca, u kojem je Udruženje javnih tužilaca prozvalo državnog sekretara Ministarstva pravde da vrši uticaj da se izaberu određeni kandidati, što taj funkcioner nije demantovao, a izjava Ministarstva pravde tim povodom se svela na – pojednostavljeno – da su u toku ustavne promene o pravosuđu, piše sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Savo Đurđić.
Centar za pravosudna istraživanja organizuje poslednju raspravu u Beogradu na temu “Kakvo nam pravosuđe treba?” u ponedeljak, 7. decembra u online formatu sa početkom u 18 časova. Gosti četvrte diskusije biće sudija Vida Petrović Škero i tužilac Predrag Milovanović.
“Čini se da aktuelna vlast još od 2016. godine izlazi u susret zahtevima Evropske unije za prilagođavanje i dalje razvijanje našeg sudskog i pravosudnog sistema, a u stvari su na indirektan način u Ustav ugradili instrumente kojima i dalje mogu da vrše uticaje i pritiske na sve odluke pravosudne vlasti”, rekao je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Savo Đurđić, na onlajn diskusiji “Status sudije u društvu”.
Većina programa sudija-kandidata za članove VSS-a za period 2021-2026. ne samo da ne sadrže izjašnjenje o izmenаma Ustava u delu o pravosuđu, nego ni o Revidiranom Akcionom planu za Poglavlje 23 i drugim sistemskim aktima. Dobija se utisak kao da kandidati ili ne znaju za navedene dokumente ili izbegavaju da se izjasne o njima, možda imajući u vidu da za konačan izbor treba da dobiju i glasove poslanika u Narodnoj skupštini, piše sudija i član Visokog saveta sudstva Savo Đurđić.
Građanima koji učestvuju u postupcima pred sudom neretko su potrebne informacije o radu sudova, poput adrese, kontakt informacija, podataka za plaćanje ili nadležnosti suda. Zbog toga je važno da sudovi na svojim internet stranicama imaju dostupne sve ove podatke, ali i niz drugih informacija, poput imena sudija, rasporeda sudnica, aktuelnih saopštenja i vesti koje bi građanima olakšale pristup sudovima, piše Damjan Mileusnić, mlađi istraživač u Partnerima za demokratkse promene Srbije.
Koje društvene mreže sudije smeju da koriste? Koje podatke sudija sme da iznosi na društvenim mrežama? Odgovore na ova pitanja daje sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Dušan Dakić.
Odredbe Konvencije su kratke, koncizne, katkad čak i šture. Moglo bi se pomisliti da nam ona usled takve nedorečenosti i ne garantuju mnogo. Zato je važno razumeti ulogu Suda, piše doktorantkinja Pravnog fakulteta i članica CEPRIS-a Ana Zdravković.
Centar za pravosudna istraživanja organizuje treću u nizu rasprava na temu Status sudija u društvu u ponedeljak, 30. novembra u online formatu sa početkom u 18 časova. Gosti treće diskusije biće sudije Dragana Boljević i Savo Đurđić.