Imajući u vidu da u našem izbornom sistemu građani na izborima glasaju za izborne liste i nemaju uticaja na konačni izbor narodnih poslanika, neophodno je obezbediti nesmetanu razmenu informacija između predstavnika vlasti i građana koji su im pružili poverenje na izborima.
Pre svega, to se čini putem internet stranice Narodne skupštine koju je neophodno redovno ažurirati, objavljivati tačne i precizne informacije o radu narodnih poslanika i skupštinskih odbora, kao i objavljivati različite aktivnosti o sprovedenim i planiranim aktivnostima (kroz godišnji program rada, godišnje izveštaje o radu, godišnji budžet, potpune radne biografije narodnih poslanika itd). Na internet stranici Narodne skupštine mogu se pronaći informacije o radu narodnih poslanika i skupštinskih odbora, kalendar Narodne skupštine, aktuelne i buduće aktivnosti skupštinskih odbora, spisak donetih zakona i nacrta zakona koji su u proceduri, izveštaji sa sednica, kao i zapisnici sa zasedanja na plenarnoj sesiji. Značajno je napomenuti da je na internet stranici Narodne skupštine takođe moguće kontaktirati pojedinačno svakog od poslanika. Na sajtu je uspostavljena i opcija Pitajte narodne poslanike, gde im se putem jednostavnog formulara mogu postavljati pitanja i slati sugestije i komentari. Postavljanje pitanja poslanicima moguće je i preko sajta Otvorenog parlamenta, građanske inicijative koja već deset godina svakodnevno prati rad Narodne skupštine. Međutim, kako je od preko 1.100 pitanja koja su preko sajta postavljena poslanicima u periodu od 2016. godine do danas, na samo 43 dobijen odgovor, može se zaključiti da nedostaje politička volja i zainteresovanost poslanika da odgovaraju na pitanja građana i polažu im račune za svoj rad. Stoga, nadamo se da će aktuelni saziv biti ažurniji u pružanju informacija građanima zbog kojih se i nalaze na tim vrlo odgovornim pozicijama.
Pored proaktivne transparentnosti i komunikacije građana i narodnih poslanika preko internet stranice Narodne skupštine Republike Srbije, građanima je na raspolaganju niz različitih mehanizama pomoću kojih mogu direktno učestvovati u procesima donošenja odluka. U pitanju su peticije, javna slušanja, javne rasprave, kao i narodne inicijative.
O značaju uključivanja građana u procese donošenja odluka svedoči i činjenica da je pravo na peticiju propisano najvišim pravnim aktom naše zemlje – Ustavom. Prema tom aktu, svako ima pravo da sam ili sa drugima upućuje peticije i druge predloge državnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja, organima autonomne pokrajine i organima jedinica lokalne samouprave i da od njih dobije odgovor kada ga traži. Takođe, niko ne može trpeti štetne posledice zbog upućivanja peticija i predloga i stavova iznetih u istim, osim ukoliko je podnosilac time učinio neko krivično delo,[1] a odbori Narodne skupštine dužni su da razmatraju inicijative, predstavke, peticije i predloge građana i o svom stavu da obaveste podnosioca.
Građanima su na raspolaganju i 34 kancelarije za komunikaciju narodnih poslanika sa građanima.[2] Međutim, prema navodima Otvorenog parlamenta, o njihovom radu se nedovoljno zna, pa bi aktuelni saziv trebalo da uloži određene napore da približi građanima šta je to što ove kancelarije rade kao i u kojim situacijama im se građani mogu obratiti i na taj način se uključiti u procese donošenja odluka na lokalu.
Kao jedan od vidova građanske participacije u procesima donošenja odluka izdvajaju se i javne rasprave, koristan institut koji se koristi od strane izvršne vlati kako bi se unapredio postojeći nacrt zakona. Iako ne predstavlja vid direktne komunikacije sa parlamentom, javna rasprava predstavlja jedan od najznačajnijih načina uticaja na kvalitet zakona koji će se kasnije naći pred Narodnom skupštinom, čime se građani mogu uključiti u procese donošenja zakona koji regulišu konkretnu oblast i ukazati predlagaču kako bi određeno pitanje moglo biti rešeno. Imajući u vidu podatak da je više od dve trećine zakona usvojeno bez amandmana i da je 99% zakona upravo predložila izvršna vlast, tačnije Vlada[3], ovaj korak je vrlo važan za sam kvalitet celokupnog zakonodavnog procesa.
Poslovnikom Narodne skupštine uspostavljen je još jedan vrlo važan institut – javno slušanje. Ovaj mehanizam koristi se od strane nadležnog skupštinskog odbora kako bi se prikupile informacije i stručna mišljenja o predlogu akta koji je ušao u skupštinsku proceduru, razjašnjenja pojedinačnih rešenja i pitanja značajnih za pripremu samog akta ili drugog pitanja od značaja za odbor, kao i radi praćenja primene zakona.[4] Međutim, građani nemaju dovoljno informacija o ovim mehanizmima, ne znaju na koji način mogu da se prijave za učešće u javnom slušanju i u većini slučajeva do njih ove informacije ne dolaze. Stoga, važno je da zainteresovani građani prate objave na sajtovima nadležnih ministarstava i sajtu e-konsultacije, kako bi na vreme saznali da li je pokrenut postupak donošenja ili izmene zakona. Ovakav vid saradnje vrlo je značajan jer omogućava pojedincima koji poseduju određenu ekspertizu u nekoj oblasti da budu na direktan način uključeni u proces izmene ili donošenja nekog pravnog akta, što samim tim može uticati kako na kvalitet donetih propisa, tako i na njihovu kasniju implementaciju.
Ustav takođe propisuje pravo na narodnu inicijativu – suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika i nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne mogu prisvojiti suverenost od građana niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana.[5]
Građani učestvuju u narodnoj inicijativi potpisivanjem određenog predloga. Građani mogu biti i jedan od ovlašćenih predlagača zakona, gde je neophodno najmanje 30 hiljada potpisa birača da bi se predlog birača uvrstio u skupštinsku proceduru. Narodna inicijativa na raspolaganju je građanima ukoliko žele da predlože donošenje, izmenu, dopunu ili prestanak važenja Ustava, zakona, drugih propisa i opštih akata iz nadležnosti Narodne skupštine, skupštine autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.[6] Narodna inicijativa može se podneti u 2 oblika: kao opšta i konkretizovana inicijativa. Narodna skupština u obavezi je da o predlogu iz narodne inicijative odluči na prvoj narednoj sednici u redovnom zasedanju, a najkasnije u roku od 6 meseci od datuma pokretanja narodne inicijative.
U cilju izgradnje boljeg demokratskog društva, poželjno je da građani proaktivnije učestvuju u zakonodavnim procesima, da prate sednice Narodne skupštine i zakone koji se predlažu kao i da prate rad narodnih poslanika. Sa druge strane, mediji i organizacije civilnog društva bi trebalo da se više bave ovim temama i da olakšaju komunikaciju između predstavnika zakonodavne vlasti i građana. Naravno, komunikacija mora biti dvosmerna, pa i sami narodni poslanici moraju biti zainteresovani za saradnju sa biračima i pružiti im mogućnost da učestvuju u procesima donošenja odluka.
[1] Ustav Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 98/2006 i 115/2021), Čl. 56
[2] Kancelarije za komunikaciju narodnih poslanika sa građanima – http://www.parlament.gov.rs/gradjani/poslanicke-kancelarije.4761.html
[3] Od kojih je sve zakona Srbija odustala u godinu dana? – https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-zakoni-povlacenje/31480920.html
[4] Javna slušanja – http://www.parlament.gov.rs/aktivnosti/narodna-skupstina/radna-tela/javna-slusanja.3012.html
[5] Ustav Republike Srbije, čl. 2
[6] Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, čl. 56
Autor teksta je Damjan Mileusnić – istraživač i projektni koordinator u Partnerima za demokratske promene Srbije
Ostavite komentar