Foto: Screenshot/Youtube/N1
“Građani su trebali da dobiju upravno sudstvo, jer najviše problema imaju sa institucijama. Onda, da li ćemo imati porodične sudove konačno? Sve zemlje prvo naprave taj sud, kod nas on ne postoji. A u ovom trenutku imamo dnevno povećanje nasilja u porodici, produženje rokova u suđenju porodičnih odnosa, femicid koji raste velikom brzinom. Sve to ukazuje da porodični sud treba oformiti. To je ono što su građani propustili da dobiju, odnosno država propustila da im da”, kaže nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero u Novom danu. Dodaje da “građani nisu ni svesni kako te promene utiču na njihove živote”.
Pre godinu dana, 16. januara 2022. građani Srbije su se izjašnjavali o promenama Ustava u oblasti pravosuđa, u skladu sa postupkom pristupanja Evropskoj uniji. Izjašnjavanje su pratile posebne zdravstene mere zbog tada još uvek jake pandemije koronavirusa. Prethodni referendum Srbija je imala u jesen 2006. kada je važeći Ustav potvrđivan, dok je u opštinama na severu Kosova održan u februaru 2012. sa pitanjem da li građani prihvataju institucije iz Prištine. Održavanje referenduma 16. januara 2022, obeleženo je i time što su vlasti u Prištini odbile da to izjašnjavanje sprovedu u srpskim sredinama na Kosovu. Deo opozicije kako oko SSP Dragana Đilasa, tako i šire, bojkotovao je referendumsku kampanju. Referendumski dan su posvetili obeležavanju četvrte godišnjice ubistva Olivera Ivanovića, srpskog političara sa Kosova, koji je ubijen 16. januara 2018.
Šta smo u stvari menjali?
Petrović Škero za N1 kaže da je veliki deo stručnjaka smatrao da nije bilo vreme za promenu ustava.
„Ustav nije menjan u celosti, već u pogledu jedne grane vlasti, sudske grane vlasti i celog pravosuđa. Tužilastvo nije grana vlasti, ono ima nezavisnost. I mora joj se obezbediti ta nezavisnost. Veliki deo nauke je smatrao da uopšte nije vreme za promenu ustava, ali svi smo krenuli da radimo na izmenama tog Ustava i on je promenjen. Krenuo je referendum, sa izmenom zakona, doneli smo ustavne amandmane i samim ustavnim zakonom zadali sebi rokove za usaglašavanje zakona. Evo rokovi ističu, godinu dana od referenduma je jako brzo prošlo“, kazala je Petrović Škero.
Ona kaže da je rok za usaglašavanje od godinu dana bio veoma kratak, imajući u vidu koliko zakona treba uskladiti sa tim promenama.
„Juče sam pročitala da su se Skupštini predati nacrti zakona. I tu je naglo prekinuta javna diskusija. I ja se pitam da li je ta javna diskusija bila prava? Ako su zakoni već u skupštini, a poslednju javnu diskusiju smo imali pre 10-tak dana, sve više verujem da nije služilo ničemu osim predstavi“, rekla je.
A kome je namenjena ta predstava?
„Vraća se sve ono što su govorili naši političari na početku – ‘Ama Ustav će se promeniti kako treba a vi nemojte da se sekirate, biće kako mi želimo, jer nama je potrebna izmena za EU’. To su bile reči političara na vlasti na tim javnim diskusijama“, podseća gošća N1.
Pita se i da li je sve odrađeno zbog „stvarne potrebe da napravimo nešto novo ili je potrebno da damo EU to što traži“.
A šta će građani dobiti od toga? Sudije će možda dobiti pravilnije sudove, ali ono što bi građani trebalo da dobiju – trebalo bi da dobiju upravno sudstvo, jer mi najviše imamo problem sa institucijama, sa funkcionisanjem tih institucija, a akte tih institucija ispituje Upravni sud. Mi imamo samo jedan Upravni sud sa tri odeljenja, naglasila je.
Podseća da su se na poslednjim izborima grubo prekršili neki rokovi.
„Ali, ja ne mogu da ovaj put to stavim na teret suda, jer s tolikom količinom predmeta, u kome građanin nema pravo na žalbe, to nije u redu. A onda – da li ćemo imati porodične sudove konačno? Sve zemlje prvo naprave taj sud, kod nas ne postoji. A u istom trenutku imamo dnevno povećanje nasilja u porodici, produženje rokova u suđenju porodičnih odnosa, femicid koji raste velikom brzinom. Sve to ukazuje da porodični sud treba oformiti. To je ono što su građani propustili da dobiju, odnosno država propustila da im da“, rekla je Petrović Škero.
Kako te promene utiču na njihove živote, građani, kaže Petrović Škero, nisu svesni.
Poslednji primer su rudari poginuli u aleksinačkom rudniku Soko. Njihove porodice tražiće skupštinsku komisiju, a kako kažu, ako se njihov slučaj ne reši i odbaci odluka da niko nije kriv u toj nesreći, da će pravdu tražiti u Strazburu.
„U potpunom neznanju da će u Strazburu da se utvrdi da je kršeno neko pravo, ali oni neće nista promeniti u našem sistemu“, navodi Petrović Škero i dodaje da treba raditi na tome.
„Ovde se ostavka ne daje“
Nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht podnela je u ponedeljak ostavku na funkciju u vladi kancelara Olafa Šolca, nakon što je dovedena u pitanje njena sposobnost da ojača nemačke oružane snage u svetlu rata u Ukrajini. Petrović Škero kaže da je „ostavka u Srbiji teška reč“.
Kod nas je ostavka teška reč, ali je to normalno ponašanje. Kod nas se desi, eto, porodice poginulih u Aleksincu će stići do Strazbura, jer u našem sistemu donosimo odluku da nema ničije krivice, a čujete da je jedan period rudnik bez dozvole za rad. Šta je vrednije – život ili to što nismo obezbedili rudu? Da li ima neke subjektivne ili objektivne odgovornosti? Mnogo pitanja se postavlja. U svetu u takvoj situaciji, vidimo, bez obzira što nemačka ministarka nije učestvocala u stvaranju ili realizaciji planova, jer je još nova, ona ima odgovornost, dala je ostavku, ocenjuje Petrović Škero.
Kod nas se, kaže, ostavka ne daje.
„Nego imamo samo reakcije pozicije, onih na vlasti, koji čak brane u takvoj situaciji, ili napadaju nekog ko ima odgovornost a koji je na tom mestu, u zavisnosti od političke situacije“, dodaje.
Odgovornost za sve to je, naglašava, i na javnom mnjenju. Koje ćuti…
„Jer kako se kod nas pravi javnost? Imate medije koje imaju višesatne intervjue sa predsednikom države koji priča o svemu, koji kaže – da, ja ne znam sve to, ali ja sam uradio to, to i to. Koji nam objasni koliko je čega izgrađeno i to je impozantna cifra, ali ne kaže koliko toga se odmah i popravlja. I zašto je recimo, posle godinu dana voz morao da zaustavi. Autoput kod Grdelicu se dva puta godišnje zatvara, jer nisu napravljeni potporni zidovi… Ili nam iscuri amonijak, jer nam je pruga raspada. I od koga građani da traže odgovornost“, predočila je gošća N1.
Ostavite komentar