Predmet broj MLG35/2022 Novak Đoković protiv Ministarstva unutrašnjih poslova koji se vodio pred Federalnim okružnim i porodičnim sudom Australije, privukao je ogromnu pažnju medija, političara, pravnih stručnjaka, kao i laika. Na koji način je u Srbiji uređena ova vrlo specifična oblast prava, može se opisati na sledećem sličnom, ali ipak fiktivnom primeru, piše advokat Marko Štambuk.
Majić: Jasno je da je bitnije ko nam je vlast nego sudije
Sudija Miodrag Majić rekao je da bi bio iznenađen da referendum o promeni Ustava nije uspeo i podvukao da ne veruje da će doći do boljeg pravosuđa.
Silovanje bez prinude?
U našem zakonodavstvu, neophodna su dva osnovna elementa za postojanje ovog krivičnog dela, i to su upotreba prinude i vršenje obljube (penetracija). S obzirom da je silovanje dvoaktno, između prinude i obljube mora da postoji povezanost, odnosno prinuda ima za krajnji cilj obljubu, piše sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Dušan Dakić.
Majić: Građani osećaju da se referendumom ništa ne menja
“Kada 30 odsto građana izađe na nešto tako fundamentalno kao što su dugo očekivane promene Ustava, nema mesta optimizmu”, ocenio je sudija Apelacionog suda Miodrag Majić i dodao da ovaj odziv govori, da građani, nažalost, osećaju da se ovim ne menja ništa i da kakvo će biti pravosuđe najmanje zavisi od toga kako će biti definisano u nekom aktu.
Šta ako većina 16. januara na referendumu zaokruži NE?
U okviru rasprava povodom referenduma o potvrđivanju Akta o promeni Ustava Srbije, pojavila se tvrdnja da će, u slučaju da većinski odgovor građana bude negativan, naredno izjašnjavanje moći da se organizuje tek za četiri godine.
KRIK: O čemu odlučujemo na referendumu?
Na referendumu koji će biti održan u nedelju, građani će moći da glasaju za promene Ustava u oblasti pravosuđa, odnosno da se izjasne da li su saglasni da se promeni način izbora sudija i tužilaca. Stručna i politička javnost podeljena je u oceni predloženih izmena – dok jedni tvrde da je njihovo usvajanje jedini garant da Srbija ubrza pristup Evropskoj uniji, drugi smatraju da je opasno usvojiti ovaj predlog jer bi se tako izbor tužilaca i sudija samo prividno odvojio od Narodne skupštine. Kritičari izmena naglašavaju i da je problematično što je referendum raspisala praktično jednopartijska skupština tri meseca pred opšte izbore u zemlji, bez šire javne rasprave, piše KRIK.
U susret referendumu: Da li je Vučić stvarno za? ▶ Tanasije Marinković
Kako je ideja vodilja promene Ustava otklanjanje političkog uticaja na sudstvo i tužilaštvo, poslednja predreferendumska epizoda podkasta “Pritisak” posvećena je pritiscima kojima se CEPRIS bavio u publikaciji “Odgovornost predsednika za povredu Ustava – zabrana uticaja na sudije”, objavljenoj tokom jeseni 2021. godine. Ona predočava dokaze da je predsednik republike Aleksandar Vučić od svog izbora 2017. pa zaključno sa polovinom 2020. godine, svojim javnim nastupima intezivno uticao na sudije i tužioce i time prekršio Ustav najmanje 25 puta. O tome da li vlast koja vrši uticaj na rad, kako tužilaštva, tako i sudstva, ima legitimitet i kredibilitet da predlaže ustavne promene, koje upravo treba da otklone uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na pravosuđe, razgovarali smo sa redovnim profesorom Ustavnog prava Pravnog fakulteta u Beogradu i autorom studije dr Tanasijem Marinkovićem.
U susret referendumu za izmenu Ustava - Intervju sa Miodragom Jovanovićem u Paragrafu Jasna tendencija vlasti da “prokrijumčari” odredbe koje kriju neke druge motive
Potvrde li se postojeće izmene Ustava, biće učinjen korak napred, ali polovičan. Voleo bih da me stvarnost demantuje, ali sumnjam da će u postojećem društveno-političkom ambijentu te promene dovesti do vidljivijih rezultata – npr. da tužilaštvo predano radi svoj posao gonjenja svih učinilaca krivičnih dela, uključujući i onih na najvišim političkim položajima, kao i da sudstvo u stvarnosti dela kao istinska grana vlasti, koja uspeva da održi poverenje javnosti u svoju nezavisnost i nepristrasnost, kaže profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović u intervjuu za Paragraf pred sutrašnji referendum o promeni Ustava.
Ustavne promene – depolitizacija pravosudne grane vlasti ili konzerviranje postojećeg stanja?
Referendum zakazan za 16. januar 2022. godine odnosiće se na promenu Ustava u delu Uređenje vlasti, tj. odeljcima koji se odnose na sudove i javna tužilaštva, kao i nekoliko drugih povezanih članova. S obzirom na to da se radi o temi o kojoj građani nemaju dovoljno informacija, namera autora jeste da se u ovom tekstu kritički osvrne na ključne potencijalne novine, odgovarajući na pitanje, da li predložene ustavne promene zaista vode depolitizaciji sudske grane vlasti, piše istraživač Centra za evropske politike Sava Mitrović.
CEPRIS-ov Model Amandmana za promenu Ustava
U želji da što bolje informišemo građane o čemu se izjašnjavaju na referendumu u nedelju, 16. januara 2022. godine, predstavljamo vam zvaničnu, lektorisanu verziju Modela Radne grupe CEPRIS-a za promenu Ustava na srpskom i engleskom jeziku.
- « Previous Page
- 1
- …
- 45
- 46
- 47
- 48
- 49
- …
- 105
- Next Page »