“Vlast deluje nezainteresovano za referendum, jer ne zna kako da brani ta rešenja. Ona ih nije pisala, već ih je pro forme usvojila da bi se postigli rezultati u Briselu i da se onda to naplati na izobrima. Nema tu iskrenosti, vidimo mnogo glumatanja predstavnika vlasti”, smatra profesor ustavnog prava Tanasije Marinković.
Promene ustavnih odredaba o javnom tužilaštvu – stručni ugao
Sud i javno tužilaštvo, koji čine pravosudni sistem dugo godina su izloženi kritici i to u pogledu ustavne i zakonske regulative, institucionalnog, kao i ličnog kapaciteta, ali i uopštenih i paušalnih napada da je pravosuđe u izolaciji, da je podložno političkim uticajima, da su zbog starih predmeta građani prinuđeni da čekaju na pravdu i ostvarivanje svojih prava, piše zamenik javnog tužioca Gordana Krstić.
U susret referendumu: Mnogo bi bilo i loš Parlament i loš Ustav ▶ Goran Ilić
U susret referendumu 16. januara 2022. godine, na kojem će se glasati o promeni Ustava Srbije, razgovarali smo sa Goranom Ilićem, zamenikom republičkog javnog tužioca, članom Udruženja tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije i članom Radne grupe za izradu Akta o promeni Ustava. Da li će promene Ustava omogućiti načelni cilj da se pravosuđe osamostali? Kako trenutno izgleda tužilaštvo, a kakvo predviđa tekst novog Ustava? Da li je nedostatak političkog konsenzusa nadomešćen konsenzusom sa jednim delom struke? Kako i zašto je došlo do uključivanja strukovnih udruženja u Radnu grupu za promenu Ustava? Zašto građani nemaju poverenje u tužilaštvo i kako to može da se promeni?
U susret referendumu: Skriveni ustavni amandmani ▶ Vida Petrović-Škero
U susret referendumu 16. januara 2022. godine, na kojem će se glasati o promeni Ustava Srbije, razgovarali smo sa Vidom Petrović Škero, nekadašnjom predsednicom Vrhovnog suda Srbije i članicom CEPRIS-a. Da li će ovaj ustav uspeti da otkloni mogući politički pritisak na pravosuđe i obezbedi nezavisnost sudstva ili će institucionalni pritisci sada postati lakši? Zašto se uopšte menja Ustav? Šta piše u Aktu o promeni Ustava? Da li se ustavni referendum sprovodi u skladu sa Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi? Kako je došlo do toga da je manje od 10 odsto građana informisano o promenama Ustava i koji su to argumenti protiv, a koji za predložene ustavne amandmane?
Jovanović: Ne može Skupština koja je šamarala sudije da sad pravosuđe učini boljim
“Ne može se preći preko činjenice da ova vlast, koja se siledžijski ponaša prema pravosuđu, sada treba da upiše sebi poen promenom Ustava tvrdeći da je pravosuđe učinila boljim i to tri meseca pre izbora” rekao je profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović i dodao da naši problemi svakako nisu u tekstu Ustava već na drugom mestu.
Policija na građanskim protestima: na papiru i u praksi
Kraj 2021. godine obeležili su ekološki protesti. Građani su se mirno okupljali tri subote zaredom, blokirajući ključne saobraćajnice u više od 50 gradova Srbije. Postupanje policije tokom, ali i u danima pre protesta i nakon njega, predstavlja razlog za zabrinutost. Ukazaćemo na tri ključna problema iz ugla obaveze države da poštuje i štiti ustavom garantovanu slobodu okupljanja građana Srbije, piše istraživač BCBP-a Bojan Elek.
Zašto menjamo Ustav, stručnjaci za RTS o razlozima za i protiv Mandić: Tužilaštvo ostaje produžena ruka izvršne vlasti
Pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić istakla je da 92 odsto građana ne zna zašto se menja Ustav. Ona je podsetila da je Venecijanska komisija i 2007. i 2021. godine rekla da je zabrinjavajuće da postoji politička većina koja upravlja tužilaštvom i dodala da u novom aktu „ostaje ‘vojna hijerarhija’, protiv koje su se tužioci godinama bunili, nazivajući je sovjetskom i monokratskom“.
Šta se menja u najvišem pravnom aktu?
Usled nedostatka javne rasprave i dovoljnog informisanja građana o raspisivanju referenduma o promeni Ustava Srbije, sadržaju i suštini ustavnih promena, Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) upućuje građane na Akt o promeni Ustava, Odluku o raspisivanju referenduma, kao i Ustavni zakon za sprovođenje Ustava.
CEPRIS želi dobrodošlicu novoj članici
Centar za pravosudna istraživanja je, na sednici održanoj 29. decembra 2021. godine, u članstvo Udruženja primio istaknutu pravnicu dr Gordanu Vidojković, koja je dala zapaženi doprinos pravnoj teoriji i praksi i koja prihvata predmet, oblasti i ciljeve rada Udruženja.
Poučnost izdvojenih mišljenja u praksi ustavnog suda
Pravo na izdvojeno mišljenje regulisano je Poslovnikom o radu Ustavnog suda (US). Imajući na umu činjenice da se konstituiše jedno važno pravo, da od dostavljanja pismenog obrazloženja sudije koji to pravo koristi zavisi otpremanje odluke na objavljivanje, da se mišljenje objavljuje uz odluku u Službenom glasniku RS i Biltenu odluka US i da je ono, čak i kad je […]
- « Previous Page
- 1
- …
- 46
- 47
- 48
- 49
- 50
- …
- 105
- Next Page »