Nacrt amandmana na Ustav Republike Srbije, koji je Ministarstvo pravde uputilo Venecijanskoj komisiji, sadrži određena poboljšanja u odnosu na prethodni Radni tekst ustavnih amandmana. Ova poboljšanja se odnose na dodavanje odredbe o zabrani uticanja na sudiju u obavljanju sudijske funkcije (amandman V stav 2), o osnovnim, mada nedovoljno jasnim, karakteristikama “istaknutog pravnika” koji se bira u Visoki savet sudstva (amandman XIII stav 2), poboljšanju odredaba o nespojivosti funkcija i ukidanju prava ministra pravde da protiv sudija pokreće disciplinski i postupak razrešenja.
Izmene su rezultat kritike koju je stručna javnost, uključujući i primedbe našeg Centra, iznela na radnu verziju. Izmene su, međutim, neznatne i svakako nedovoljne.
Osnovne postavke koje su bile predmet osporavanja ili su suštinski ostale nepromenjene ili su korigovane na neprihvatljiv način. Tiču se, između ostalog, nepromenjenosti protivrečnih odredaba o podeli vlasti (čl. 4. Ustava), nepremestivosti sudija, svojstva i izbora „istaknutih pravnika“ u visoke savete, načina odlučivanja u Visokom savetu sudstva, zakonskog uređivanja jedinstvene primene zakona i obavezne obuke u instituciji za obuku u pravosuđu. Dodatno zabrinjava nizak nivo pismenosti i nomotehničkog umeća u izradi Nacrta amandmana.
Ostalo je nejasno, iako je preuzeto iz jednako otvorene odredbe čl. 150. st. 2. sadašnjeg Ustava, šta podrazumevaju fenomeni „ukidanja suda“, ukidanja „pretežnog dela njegove nadležnosti“ i da li mogućnost premeštanja sudija u drugi sud u ovim slučajevima podrazumeva i premeštanje u sud nižeg ranga (amandman VIII stav 2). Jednako je zagonetno kako je i gde „istaknuti pravnik“ prethodno mogao steći iskustvo u „oblasti iz nadležnosti Visokog saveta sudstva“ (amandman XIII stav 1). Rezervisano pravo da u krajnjem slučaju o izboru „istaknutih pravnika“ odlučuje posebna komisija, podrazumeva da će u toj petočlanoj komisiji većinu glasova imati politička ličnost – predsednik Narodne skupštine, i dva funkcionera koje bira Narodna skupština – Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana (amandmani XIII stav 2 i XXVI stav 2). Raspuštanje Visokog saveta sudstva u slučaju da se odluka ne može doneti većinom glasova (amandman XVI stav 3) predstavlja svojevrsni pritisak etičkog i statusnog karaktera na sve članove, a posebno one iz reda sudija, sa nerešenim pitanjem da li isti članovi mogu biti ponovo kandidovani i birani ili ne. Ujedno, predloženo rešenje nagoveštava nedopustive zastoje u radu ovog organa.
Nema razloga za zakonsko uređivanje jedinstvene primene zakona (amandman V stav 3), ako se istovremeno predlaže da je za jedinstvenu primenu zakona zadužen Vrhovni sud Srbije (amandman X stav 2). I dalje smatramo potpuno neprikladnim da se “institucija za obuku u pravosuđu” proizvodi u ustavnu kategoriju, a obuka u njoj postavlja kao uslov za prvi izbor u sud prvostepene nadležnosti i u javno tužilaštvo najnižeg ranga (amandmani VI stav 2 i XXII stav 2), kad je poznato da se radi o Pravosudnoj akademiji u čijem je dosadašnjem radu bilo više slabosti i koja ni sama nije nezavisna, niti može garantovati jednak i nepristrasan pristup.
U vezi sa ovim i sličnim problemima ukazujemo na primedbe iznete u našem prethodnom izjašnjenju o Radnom tekstu ustavnih amandmana.
U celini gledajući, Nacrt amandmana ne pruža veće garancije protiv političkih uticaja na pravosuđe. Naprotiv, nalazimo da bi, ne manje od prethodnog Radnog teksta, omogućio dalje ugrožavanje nezavisnosti suda i samostalnosti javnog tužilaštva.
30. aprila 2018. godine
Ostavite komentar