Ministarstvo pravde je 22. januara predstavilo javnosti radni tekst amandmana na Ustav Republike Srbije, u delu koji se odnosi na pravosuđe. Pripisan je neimenovanim predstavnicima Ministarstva pravde i jednom bivšem članu Venecijanske komisije. U skladu sa preporukama Venecijanske komisije i Evropske unije, koje je Srbija prihvatila, predviđeno je da se izbor sudija u potpunosti poveri Visokom savetu sudstva (VSS), a izbor zamenika javnih tužilaca Visokom savetu tužilaštva (VST).
Ponuđena rešenja, nažalost, samo prividno su u skladu sa proklamovanim ciljem.
Podsećamo da su organizacije civilnog društva, a među njima i Centar za pravosudna istraživanja, ozbiljno i odgovorno pristupile stručnoj analizi Ustava i predlozima za njegove izmene, znatno ranije od objavljivanja radnog teksta amandmana. Već tada je javnost upozorena na potencijalne opasnosti[1]. U znak protesta zbog odsustva polaznih osnova i načina vođenja javne rasprave, te organizacije su napustile debatu.
Sva loša rešenja, na koja je smo tada ukazivali, našla su mesto u radnom tekstu amandmana:
- U sastavu VSS i VST sudije i tužioci neće imati većinu. Jednu polovinu članova VSS i dalje bi birala Narodna skupština iz reda istaknutih pravnika za koje se s razlogom može pretpostaviti da će biti eksponenti vladajućih stranaka. U VST bi zamenici javnih tužilaca, uz Vrhovnog javnog tužioca, bili u manjini, pri čemu bi Vrhovnog javnog tužioca, koji je ujedno predsednik VST, birala Narodna skupština.
- Poseban mehanizam neopravdane političke kontrole mogao bi biti uspostavljen načinom odlučivanja ovih organa. Kvalifikovana većina u Narodnoj skupštini, u drugom i svakom daljem krugu glasanja, svodila bi se na 5/9 ukupnog broja poslanika, što praktično čini samo 139 glasova ili većinu od 55,6%. VSS bi u punom sastavu morao da odlučuje većinom za koju je potreban i jedan glas člana izabranog u Narodnoj skupštini, dok bi u nepotpunom sastavu (ne manje od 7 članova) za odluku bili dovoljni samo glasovi članova izabranih u Narodnoj skupštini. Pritom, predlaže se da predsednik VSS može biti samo iz reda članova koji nisu sudije.
- Dodatni problem predstavlja rešenje po kojem je završena obuka u instituciji za obuku u pravosuđu uslov za izbor u određene sudove prvostepene nadležnosti, pri čemu se, bez ikakvih ustavnih ograničenja, zakonskoj materiji prepuštaju kriterijumi za pristup takvoj instituciji.
- Ovlašćenje ministra pravde da pokrene disciplinski postupak i postupak za razrešenje sudije, omogućuje otvoren uticaj izvršne vlasti na sudsku vlast.
- U amandmanima postoje i druge slabosti, posebno u odnosu na sastav i predsednika VST, na nespojivost funkcija i nepremestivost sudija, i na izvore prava.
Imajući u vidu ovakva rešenja, može se reći da je Ministarstvo pravde u potpunosti prenebregnulo brojne stručne i obrazložene sugestije učesnika javne rasprave o razlozima i načinima na koje bi sada već predloženi amandmani dodatno produbili politiki uticaj na pravosuđe u Srbiji.
Centar za pravosudna istraživanja izražava spremnost da nastavi rad i razgovor o ustavnim promenama koje, jasno je, ne predstavljaju puki uslov za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, već su prvenstveno polazna tačka za stvaranje stabilnih pravnih osnova u radu pravosuđa koje bi bilo nezavisno, nepristrasno i vredno poverenja građana.
[1] Ove analize su u dalje dostupne svim zainteresovanima na sledećim adresama: Analiza Društva sudija, Analiza CEPRIS-a, eventualno druge analize.
Ostavite komentar