Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) smatra da je potrebno upoznati javnost s razlozima iz kojih je predsednik Višeg suda u Beogradu g. Aleksandar Stepanović usvojio zahtev zamenika tužioca za organizovani kriminal i izuzeo sudiju mr Aleksandra Trešnjeva od daljeg postupanja u predmetu K-Po1 br. 36/2015 koji se vodi pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu.
Umesto da odgovori na pitanje da li učešće dva osnivača CEPRIS-a u istom predmetu, kolege Vladimira Beljanskog u svojstvu branioca i kolege Trešnjeva kao člana sudećeg veća, predstavlja dovoljan razlog za izuzeće sudije Trešnjeva, predsednik Stepanović u obrazloženju svoje odluke prvenstveno analizira pravnu utemeljenost osnivanja ovog udruženja.
Na prvi pogled bi se moglo reći da takav pristup nije od naročite koristi prilikom analize objektivne nepristrasnosti sudije u konkretnom predmetu, jer je u članu 1, stav 1. Statuta CEPRIS-a predviđeno da je reč o nezavisnoj, dobrovoljnoj, nedobitnoj, nevladinoj organizacija za istraživanje, izučavanje i unapređenje pravosuđa u demokratskom društvu zasnovanom na vladavini prava i podeli vlasti. Stiče se zato utisak da je bavljenje CEPRIS-om u stvari izraz nastojanja predsednika Stepanovića da, ocenjujući mimo svojih ovlašćenja ciljeve osnivanja ovog udruženja i spojivost sudijske funkcije s članstvom u njemu, suštinski dovode u pitanje apstraktnu sposobnost kolege Trešnjeva da vrši sudijsku funkciju u bilo kom krivičnom postupku.
Osnovna teza kolege Stepanovića je da se stvaranjem uslova za nezavisan ili samostalan status i stručan, nepristrasan i efikasan rad pravosuđa, što predstavlja jedan od osnovih ciljeva CEPRIS-a, mogu baviti samo samo esnafski čista udruženja, a to nije slučaj sa CEPRIS-om, jer ova nevladina organizacija u svom članstvu ima i nekoliko advokata i profesora. Sledeći logiku g. Stepanovića moglo bi se doći do zaključka da se obezbeđivanjem i garantovanjem nezavisnosti i samostalnosti sudova i sudija ne može baviti ni Visoki savet sudstva, budući da u svom sastavu pored nosilaca sudijske funkcije, ima i predstavnike advokature i profesure.
Posebno je zabrinjavajuće što predsednik Stepanović u odluci o izuzeću sudije mr Trešnjeva razvija tezu o „koruptivnom riziku“ kojem je podložno udruženje poput CEPRIS-a. Ovu opasnost g. Stepanović vidi u činjenici da Statut CEPRIS-a kao jedan od mogućih načina finansiranja predviđa i donacije, pri čemu previđa da isti izvor finasiranja primenjuje i većina državnih institucija i nevladinih organizacija. S obzirom da članstvo u CEPRIS-u podrazumeva da je reč o pravnom stručnjaku koji je dao zapaženi doprinos pravnoj teoriji ili praksi (član 8, stav 2. Statuta), uvereni smo da će znanje koje imamo o preventivnim (na primer, planovima integriteta) i represivnim mehanizmima za suzbijanje korupcije biti dovoljno da se izbegnu situacije koje onespokojavaju kolegu Stepanovića.
Nema sumnje da će odluka g. Stepanovića privući pažnju stručne javnosti i u vezi s nekim drugim pitanjima, kao što su standard sudijske nepristrasnosti u svetlu zabrane unutrašnjih pritisaka na sudiju, ustavom zajemčena sloboda udruživanja ili pravo na rad. Uvereni smo da će o ovoj problematici biti vođena rasprava pred domaćim, a možda i međunarodnim sudovima. Jednom reči, ona će biti probni kamen za ocenu u kojoj meri naše pravosuđe, a pre svega sudstvo, ispunjava uslove iz Poglavlja 23. U tom smislu će CEPRIS snagom autoriteta svojih članova i proklamovanih ciljeva ostati duboko posvećen borbi za stvaranje uslova za nezavisan ili samostalan status i stručan, nepristrasan i efikasan rad pravosuđa i ukazivanju na pojave koje ugrožavaju ova nastojanja.
Rešenje o izuzeću sudije mr Aleksandra Trešnjeva, pravna analiza ove odluke koju je dao dr Miodrag Jovanović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i analiza logičkog aspekta pomenutog rešenja koju je napisao dr Slobodan Beljanski, advokat, nalaze se na sajtu CEPRIS-a (www.cepris.org).
Ostavite komentar