Za nekoga ko zna kojim poslom želi da se bavi i može to da ostvari – da uživa u svom radu i pritom obezbedi egzistenciju sebi (i članovima porodice), da se razvija profesionalno, svaki radni dan je ispunjen zadovoljstvom i smislom, piše sudija Osnovnog suda u Kragujevcu Jelena Janković.
Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) je istakla da je javnost uveravana da će nesavršena ustavna rešenja biti popravljena novim zakonima, međutim da se sada vidi da se može dogoditi samo obrnuto – da se ustavna rešenja zakonima mogu samo dodatno okruniti. “Zakon ne može „probiti“ granice Ustava, te smo ostavljeni sa lošim i polovičnim rešenjima koja smo usvojili u januaru”, istakla je Mandić.
Već smo pisali o medijskoj tišini, anesteziranom pravosuđu i skandalu neposredno pre objavljivanja prvih radnih tekstova Zakona o sudijama, Zakona o uređenju sudova i Zakona o Visokom savetu sudstva. Ministarstvo pravde (MP) je iz ovih tekstova, iako je trebalo samo da ih tehnički sredi, izostavilo brojna nova zakonska rešenja o kojima se prethodno njihova stručna Radna grupa potpuno usaglasila, piše sudija Savo Đurđić za Peščanik.
Vlada Srbije i Ministarstvo unutrašnjih poslova su u ponedeljak, 26. decembra 2022, povukli Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima (Nacrt ZUP) i Nacrt zakona o obradi podataka i evidencijama u oblasti unutrašnjih poslova (Nacrt ZOPEOUP). Isto je bilo učinjeno i u jesen 2021. godine, piše pravni savetnik Beogradskog centra za ljudska prava Vladica Ilić.
Ugovor o zakupu stvari regulisan je Zakonom o obligacionim odnosima i definiše se kao ugovor kod kojeg se jedna strana – zakupodavac obavezuje da preda određenu stvar drugoj strani – zakupcu na upotrebu, a zakupac se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu i da stvar vrati po isteku ugovora, piše advokatica i saradnica CEPRIS-a Aleksandra Pravdić.
Sloboda izražavanja kao jedno od najznačajnih političkih prava uživa veoma visok stepen zaštite i prema svim međunarodnim standardima njeno ograničavanje mora biti veoma restriktrivno, samo izuzetno, pod uslovima koji su strogo regulisani ustavom i zakonom. Ona obezbeđuje pluralitet glasova koji se čuju iz javnog prostora, a u sferi digitalnih tehnologija, daje mogućnost svakom pojedincu da bude kritički glas za sebe, piše advokatica YUCOM-a Milena Vasić.
Prema podacima MUP-a Republike Srbije[1], od početka krize u Ukrajini do novembra 2022. godine, na teritoriji Srbije je boravak registrovalo preko 120.000 stranaca, mahom ruske i ukrajinske nacionalnosti. Iako su nagađanja o konačnim posledicama ovog rata na našu privredu, cene nekretnina, pa i na sektor zapošljavanja veoma različita, jedna stvar se može precizno utvrditi – prava i obaveze koje naše zakonodavstvo propisuje za strance koji se nađu na našoj teritoriji, piše advokat Jovan Milosavljević.
Osnovna načela koja odlikuju potrošački spor su: načelo hitnosti, načelo ekonomičnosti i načelo celishodnosti, piše sudija Osnovnog suda u Kruševcu Jovana Bjelica.
U jeku opštih povećanja svih cena pa i zakupnina sve se češće čuju i mišljenja da je podrška države urgentno potrebna. Međutim, čini se da je jedan vid već propisane mogućnosti države da pruži podršku potpuno zaboravljen. Radi se o pravu na tzv. stambeni dodatak iliti Subvencionisanje zakupnine stana u bilo kom obliku svojine iz člana 95. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada (dalje: „Zakon“), piše advokat YUCOM-a Đorđe Popović.
Podsećamo na prošlogodišnji tekst člana Upravnog odbora CEPRIS-a prof. dr Gorana Ilića koji, u sklopu javne rasprave o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima, ukazuje na granice i neophodne garancije obrade podataka o ličnosti, uključujući tu i automatsku obradu biometrijskih podataka.