“Očekivali smo da se CEPRIS nađe na spsiku za proveru koji je Uprava za sprečavanje pranja novca poslala bankama, ali se to nije dogodilo jer bi u ovim okolnostima bilo previše sumnjivo da se pod proverom nađu udruženja sudija i tužilaca”, rekla je pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić za N1. Ona ističe da bi to čitavu akciju Uprave dodatno diskreditovalo i skrenulo pažnju na motive provere.
Institucionalni odgovor na nasilje tokom protesta u Beogradu početkom jula bio je usmeren najpre na ekspresno sankcionisanje demonstranata. Nasuprot tome, napori institucija da utvrde odgovornost policajaca zbog prekomerne sile bio je skoro pa beznačajan, piše istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đođević.
Ostaje nejasno zašto Uprava za sprečavanje pranja novca nije predočila osnove sumnje zbog kojih je naložila vanredno prikupljanje informacija o organizacijama i pojedincima od strane poslovnih banaka, kako je to propisano članom 73 Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, navodi se u saopštenju CEPRIS-a, Društva sudija Srbije i Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije.
Da li činjenica razvoja društva i njegovi zahtevi nameću potrebu promene pristupa upravljanju sudovima? Sa kakvim preprekama i ograničenjima se susreće predsednik suda u svom radu? Možemo li primeniti određena iskustva menadžerskog upravljanja i ista prilagoditi sudskom sistemu? Odgovore daje v.f. predsednika Osnovnog suda u Velikoj Plani i zamenica predsednika Društva sudija Srbije Renata Pavešković.
„Sudija mora da govori kroz svoju presudu i da je obrazloži, što je u odlukama Prekršajnog suda donetih protiv protestanata na nedavnim protestima, u jednom delu slučajeva izostavljeno. To je grubo kršenje demokratskih principa. Sada moramo svi zajedno da kažemo – ovo predstavlja pritisak na normalno funkcionisanje sudija“, rekla je predsednica CEPRIS-a Vida Petrović Škero.
U redovnim okolnostima građani imaju pravo da se spontano okupe kako bi negodovali povodom izjave javnog funkcionera. Odgovor na pitanje da li je ponašanje učesnika skupa u vreme proglašene epidemije COVID-19 kažnjivo nije jednostavan, usled nedostatka sudske prakse, kao i zbog čestog menjanja propisa, piše Milan Filipović, pravni savetnik u Komitetu pravnika za ljudska prava.
Pravna zaštita uzbunjivača na papiru postoji i teoretski njima ne bi smelo ništa loše da se desi. Međutim, uzbunjivači se u praksi susreću sa čitavim nizom poteškoća i prepreka – jer onima koji su na višim pozicijama nije u interesu da se saznanja o njihovim nezakonitim poslovima dalje dele, a naročito ne javnosti, piše Goran Sandić, saradnik Beogradskog centra za ljudska prava.
U Srbiji je trenutno na snazi autoritarni legalizam. Ne vidim kako drugačije možemo da imenujemo trenutnu situaciju u kojoj je neko spreman da bez razmišljanja izrekne najtežu prekršajnu meru od 60 dana zatvora nekom ko je u ovakvim okolnostima, u jednoj napetoj i uzavreloj atmosferi, opsovao policajca i rekao mu – Idi na Kosovo”, rekao je prof. dr Pravnog fakulteta u Beogradu Miodrag Jovanović, komentarišući kažnjavanje protestanata.
Vlast je protestima pridružila grupe koje kontroliše – pre svega navijače i ultra desničarske grupe. Oni su proteste naizgled učinili nasilnim, da bi policija uzvratila brutalno, ali najviše prema ljudima koji su došli da mirno izraze svoje nezadovoljstvo, rekla je za Klix.ba pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić, komentariušući aktuelnu situaciju u Srbiji.
Ako već medicina (tzv. „struka“) nema odgovore na sva bitna pitanja jer je bolest nedovoljno istražena, organi vlasti moraju da stave na raspolaganje građanima makar one informacije koje im jesu dostupne i nesporne, a nipošto da skrivanjem ili „kreativnim tumačenjima“ podstiču sumnje u ispravnost svog delovanja, piše Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbije.