Najavljene promene Ustava Republike Srbije u domenu pravosuđa predviđaju da prvi izbori na funkcije sudije i zamenika javnog tužioca budu uslovljeni prethodno završenom obukom na Pravosudnoj akademiji. Tim povodom izdvajaju se pitanja i dileme u vezi statusa, organizacije i poslova “nove” Akademije, piše sudija Prekršajnog suda u Kruševcu Dušan Milošević.
Ovdašnji političari se trude da zadrže stanje u kojem je pravosuđe zavisno od njihove volje. Time sebi, dok su na vlasti, obezbeđuju nedodirljivost i krivično-pravni imunitet. Ono što najčešće ne shvataju je da će onog momenta kada izgube vlast, i sami postati žrtve tako skrojenog modela – kaže sudija Apelacionog suda u Beogradu i član UO CEPRIS-a Miodrag Majić, u intervjuu za Direktno.rs.
Pored osnovnog oblika krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga, prošle godine je u Krivični zakonik uveden teži oblik dela koji podrazumeva neovlašćeno držanje supstanci u velikoj količini. Međutim, zakonodavac nije odredio šta je velika količina, piše zamenik javnog tužioca Gordana Krstić.
Novi članovi CEPRIS-a su prof. dr Tanasije Marinković, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, advokatice Ljubica Tomić i Nataša Stojadinović, kao i Slađana Pantović, sudija Višeg suda u Beogradu.
Ujednačena sudska i tužilačka praksa doprinosi unapređenju poverenja javnosti u rad pravosuđa, a kad je rad sudova i javnih tužilaštava transparentan, veća je odgovornost i nezavisnost u postupanju sudija, javnih tužilaca i njihovih zamenika, piše naučna saradnica Instituta za uporedno pravo dr Jelena Kostić.
Preliminarni rezultati izbora za članove Visokog saveta sudstva jesu znak da se “pravosuđe budi” i da postoje crte ispod kojih neće da siđe, ocenio je u Novom danu sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić.
Da vlast hoće da se umeša u izbor pravosudnih funkcionera, možda još više i direktnije nego ranije, videli smo i u postupku izbora za članove Državnog veća tužilaca, u kojem je Udruženje javnih tužilaca prozvalo državnog sekretara Ministarstva pravde da vrši uticaj da se izaberu određeni kandidati, što taj funkcioner nije demantovao, a izjava Ministarstva pravde tim povodom se svela na – pojednostavljeno – da su u toku ustavne promene o pravosuđu, piše sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Savo Đurđić.
Centar za pravosudna istraživanja organizuje poslednju raspravu u Beogradu na temu “Kakvo nam pravosuđe treba?” u ponedeljak, 7. decembra u online formatu sa početkom u 18 časova. Gosti četvrte diskusije biće sudija Vida Petrović Škero i tužilac Predrag Milovanović.
Većina programa sudija-kandidata za članove VSS-a za period 2021-2026. ne samo da ne sadrže izjašnjenje o izmenаma Ustava u delu o pravosuđu, nego ni o Revidiranom Akcionom planu za Poglavlje 23 i drugim sistemskim aktima. Dobija se utisak kao da kandidati ili ne znaju za navedene dokumente ili izbegavaju da se izjasne o njima, možda imajući u vidu da za konačan izbor treba da dobiju i glasove poslanika u Narodnoj skupštini, piše sudija i član Visokog saveta sudstva Savo Đurđić.
Građanima koji učestvuju u postupcima pred sudom neretko su potrebne informacije o radu sudova, poput adrese, kontakt informacija, podataka za plaćanje ili nadležnosti suda. Zbog toga je važno da sudovi na svojim internet stranicama imaju dostupne sve ove podatke, ali i niz drugih informacija, poput imena sudija, rasporeda sudnica, aktuelnih saopštenja i vesti koje bi građanima olakšale pristup sudovima, piše Damjan Mileusnić, mlađi istraživač u Partnerima za demokratkse promene Srbije.