U vanrednom stanju skoro smo u potpunosti zakopali pravnost. Ono što nam se dešava je toliko opasno da smo doveli do toga da u jednom trenutku nemamo zakonodavnu vlast, da možemo da sudimo Skajpom, na osnovu preporuka, da možemo da donesemo preporuku za lišavanje slobode na osnovu mišljenja predsednika. Sve to ukazuje da je zakonodavna vlast pokopana, rekla je predsednica CEPRIS-a Vida Petrović Škero za Danas.
Čitava konstrukcija tužilaštva postavljena je tako da se vrlo jednostavno pritiskom na dugme stvar zaustavlja. Zato predstavnicima izvršne i zakonodavne vlasti ne pada na pamet da se oslobode tog mehanizma. Mnogo bi bilo teže kada biste stvarno imali slobodne tužioce, bilo bi veoma teško izvršnoj vlasti da juri jednog, drugog, trećeg, rekao je sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić.
„Treba imati u vidu da Odlukom o uvođenju vanrednog stanja nije obrazloženo ni zašto se vanredno stanje uvodi, ni zašto Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, što podriva načelo vladavine prava u delu u kojem se ono ostvaruje povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu. Bez obrazloženja Odluke o vanrednom stanju nemoguće je tačno utvrditi zašto Narodna skupština nije bila u mogućnosti da se sastane“, rekla je prof. Violeta Beširević.
Istraživačica Centra za pravosudna istraživanja Sofija Mandić, ističe da su dovedene u pitanje osnovne metode suzbijanja epidemije, time što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno poručio da “neće hapsiti vernike i vladike” i zbog toga što policija i tužilaštvo nisu reagovali na okupljanje građana u verskim objektima.
Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić ocenio je da je sudstvo postalo “jedina brana između apsolutne svemoći izvršne vlasti i građana” a da su predstavnici pravosuđa trenutno na “prvoj, poslednjoj i jedinoj liniji preostalih ljudskih prava”.
Vanredno stanje u Srbiji karakterišu tri ključne neuralgične tačke: proglašenje vanrednog stanja bez odluke Narodne skupštine, zatvaranje dela populacije, tj. penzionera kojima je kretanje potpuno onemogućeno i činjenica da vanredno stanje nije oročeno, rekla je za N1 istraživačica Centra za pravosudna istraživanja Sofija Mandić.
„Ukoliko u našem parlamentu ne mogu da se zadovolje uslovi radi sprečavanja zaraze“, onda je Skupština, prema rečima profesorke Pravnog fakulteta univerziteta Union Violete Beširević, mogla da se sazove u roku od 48 sati i da glasa mejlom. Razlog za ove poteze ne leži samo u autoritarnim tendencijama vlasti, već i u neznanju.
Povodom vesti o odlukama u kojima se sudovi izričito pozivaju na „apele“ i „molbe“ predsednika Republike, navodeći ih kao kao svojevrsni izvor obaveznosti mera donetih u toku vanrednog stanja, CEPRIS ističe sledeće:
Prošle nedelje otvoreno je novo poglavlje u kršenju neodstupnih ljudskih prava, onih u koja se ne sme zadreti ni u vanrednom stanju, piše profesor Ustavnog prava dr Tanasije Marinković.
“Stavljanje optuženih u pritvorsku jedinicu u Vršcu ili Požarevcu pre suđenja predstavlja jednu vrstu ucene. Sud se stavio u funkciju propagande i zastrašivanja građana. Te presude ne bi smele da ostanu na snazi”, rekao je predsednik Advokatske komore Vojvodine Vladimir Beljanski u onlajn emisiji NDNV “Skajp suđenja u Srbiji”.