Pitanja koja se neminovno nameću u vezi sa donošenjem seta novih pravosudnih zakona su: Da li su ova ili bilo koja druga zakonska rešenja dovoljna da probude hrabrost kod nosilaca javnotužilačke funkcije, piše zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, Bojana Savović.
Borba za nezavisnost i samostalnost pravosuđa zahteva nešto više od pukog “prenošenja” ustavnih amandmana u zakone posvećene sudijama i javnim tužiocima, piše advokat Robert A. Sepi.
Javna rasprava u vezi sa setom nacrta zakona o pravosuđu je u toku i traje do 15. januara 2023. godine. Prevashodni cilj donošenja zakona je usklađivanje sa izmenama Ustava iz februara 2022. godine, odnosno da se pravosudnim organima obezbedi veća nezavisnost i unapredi njihov položaj, piše istraživačica u Partnerima za demokratske promene Srbije Kristina Kalajdžić.
Zamislite situaciju iz svakodnevnog života u kojoj odete u prodavnicu i kupite cipele, a u roku od tri meseca od kupovine odlepi se đon. Revoltirani podnesete reklamaciju trgovcu, ali vas on odbije uz obrazloženje da niste adekvatno koristili obuću, a vi posle toga ne znate šta da radite, piše sudijski pomoćnik Osnovnog suda u Somboru Nemanja Rilke.
Кoliko ima različitih ljudi i odnosa među njima, očigledno isto toliko ima različitih advokata i odnosa advokata sa klijentima, piše sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Ana Burić.
Nakon što je prošle godine Skupština Srbije proglasila Akt o promeni Ustava, javila se potreba za izmenom dva tužilačka zakona – Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o Visokom savetu tužilaštva. Početkom decembra 2022. godine Ministarstvo pravde je objavilo nacrte navedenih zakona i zakazalo javne rasprave povodom primedbi, predloga i sugestija u vezi sa nacrtima. CEPRIS je iskoristio svoje pravo i dostavio Ministarstvu pravde Polazne osnove za usvajanje tužilačkih zakona, nakon toga Primedbe na njihove radne verzije, a sad i Primedbe na nacrte pomenutih zakona.
Nakon što je prošle godine Skupština Srbije proglasila Akt o promeni Ustava, javila se potreba za izmenom tri sudska zakona – Zakona o sudijama, Zakona o uređenju sudova i Zakona o Visokom savetu sudstva. Početkom decembra 2022. godine Ministarstvo pravde je objavilo nacrte navedenih zakona i zakazalo javne rasprave povodom primedbi, predloga i sugestija u vezi sa nacrtima. CEPRIS je iskoristio svoje pravo i dostavio Ministarstvu pravde Polazne osnove za usvajanje sudskih zakona, nakon toga Primedbe na njihove radne verzije, a sad i Primedbe na nacrte pomenutih zakona.
Za nekoga ko zna kojim poslom želi da se bavi i može to da ostvari – da uživa u svom radu i pritom obezbedi egzistenciju sebi (i članovima porodice), da se razvija profesionalno, svaki radni dan je ispunjen zadovoljstvom i smislom, piše sudija Osnovnog suda u Kragujevcu Jelena Janković.
Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) je istakla da je javnost uveravana da će nesavršena ustavna rešenja biti popravljena novim zakonima, međutim da se sada vidi da se može dogoditi samo obrnuto – da se ustavna rešenja zakonima mogu samo dodatno okruniti. “Zakon ne može „probiti“ granice Ustava, te smo ostavljeni sa lošim i polovičnim rešenjima koja smo usvojili u januaru”, istakla je Mandić.
Već smo pisali o medijskoj tišini, anesteziranom pravosuđu i skandalu neposredno pre objavljivanja prvih radnih tekstova Zakona o sudijama, Zakona o uređenju sudova i Zakona o Visokom savetu sudstva. Ministarstvo pravde (MP) je iz ovih tekstova, iako je trebalo samo da ih tehnički sredi, izostavilo brojna nova zakonska rešenja o kojima se prethodno njihova stručna Radna grupa potpuno usaglasila, piše sudija Savo Đurđić za Peščanik.