Nina Ciganović, aktivistkinja Eko straže, poznate ekološke nevladine organizacije, kroz prozor svog doma gledala je kako komšija baca šut u potok. Odmah je pozvala komunalnu policiju i prijavila šta se događa. Šta se nakon te prijave događalo (i šta se nije događalo) čitajte u nastavku.
Zašto nema mnogo prijavljenih krivičnih dela protiv životne sredine?
Prema podacima iz pravosudne statistike imamo veoma mali broj prijavljenih krivičnih dela protiv životne sredine i veoma mali broj optužnih akata protv izvršilaca tih dela na nacionalnom nivou. Kako je to moguće, kad je životna sredina glavna tema u javnom životu i kad smo zasuti primerima zagađenja vode, vazduha i zemlje sa svih strana, piše naučna saradnica Jelena Kostić.
Upitan kvalitet rada upravnika stambene zajednice
Odredbama važećeg Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da stambenu zajednicu čine svi vlasnici posebnih delova stambene zgrade-stana, poslovnog prostora, garaže, garažnog mesta i garažnog boksa, piše advokatica Nataša Stojadinović.
Šta da radim kad mi stigne poziv za svedočenje?
Vodič „Šta da radim kad mi stigne poziv za svedočenje?“ namenjen je građanima i građankama kako bi se upoznali s pravima i obavezama koja imaju u postupcima pred sudom ili organom uprave, u kojima učestvuju u svojstvu svedoka.
Mali akcionari
Akcionari su osnivači akcionarskog društva, tj. lica koja imaju akcije u privrednom društvu organizovanom kao akcionarsko društvo. Akcije koje izdaje društvo izdaju se u dematerijalizovanoj formi i glase na ime, sudija Privrednog suda Branka Žerajić.
Značaj digitalizacije u krivičnom pravu
Vanredne posledice po život i rad koje je sa sobom donela pandemija virusa Covid-19 pogodile su sve pravosudne sisteme postavljajući pred njih ozbiljne zadatke i izazove kako dalje funkcionisanje prilagoditi novonastalim okolnostima. Za srpsko pravosuđe, ionako od ranije napregnuto u borbi za rešavanje povelikog broja starih predmeta i skraćenje trajanja sudskih postupaka, nova stvarnost dodatno je otežala njegov reformski put ka dostizanju evropskih pravnih standarda, piše zamenik javnog tužioca u Beogradu Ivan Duzlevski.
Sporazum o priznanju prekršaja – prednosti i dileme
Sporazum o priznanju prekršaja je izuzetno koristan institut, jer ubrzava postupak, smanjuje troškove i omogućava nijansiranje odgovornosti za prekršaje. Očigledno je da okrivljeni može samo da ima koristi od informisanja kod podnosioca zahteva o mogućem sporazumu i da ukoliko smatra da je predlog neadekvatan pravdu potraži u sudskom postupku, piše sudija Prekršajnog suda Sanja Strgar.
Preporuke za medijsko izveštavanje o sudskim procesima
Centar za pravosudna istrazivanja (CEPRIS) i Slavko Ćuruvija Fondacija, u nastojanju da pomognu medijima da bolje izveštavaju o sudskim postupcima, nude slikoviti prikaz najčešćih omaški i načine da se one ubuduće izbegnu.
Da li je javni tužilac ima mehanizme da ostvari zadatke koji se od njega očekuju?
građani imaju pravo da očekuju najviše standarde pravičnog, stručnog i efikasnog procesuiranja, na žalost, u stvarnosti, ta očekivanja se pokazuju kao nerealna, piše zamenica javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu Bojana Savović.
Prekršajno-pravni osvrt na nepostupanje po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja
Dana 16.11.2021. godine, stupio je na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (”Sl. glasnik RS” br. 105/2021), a koji je počeo da se primenjuje nakon tri meseca od dana stupanja na snagu, piše sudija Dušan Milošević.
- « Previous Page
- 1
- …
- 41
- 42
- 43
- 44
- 45
- …
- 105
- Next Page »