Akcionari su osnivači akcionarskog društva, tj. lica koja imaju akcije u privrednom društvu organizovanom kao akcionarsko društvo. Akcije koje izdaje društvo izdaju se u dematerijalizovanoj formi i glase na ime, sudija Privrednog suda Branka Žerajić.
Značaj digitalizacije u krivičnom pravu
Vanredne posledice po život i rad koje je sa sobom donela pandemija virusa Covid-19 pogodile su sve pravosudne sisteme postavljajući pred njih ozbiljne zadatke i izazove kako dalje funkcionisanje prilagoditi novonastalim okolnostima. Za srpsko pravosuđe, ionako od ranije napregnuto u borbi za rešavanje povelikog broja starih predmeta i skraćenje trajanja sudskih postupaka, nova stvarnost dodatno je otežala njegov reformski put ka dostizanju evropskih pravnih standarda, piše zamenik javnog tužioca u Beogradu Ivan Duzlevski.
Sporazum o priznanju prekršaja – prednosti i dileme
Sporazum o priznanju prekršaja je izuzetno koristan institut, jer ubrzava postupak, smanjuje troškove i omogućava nijansiranje odgovornosti za prekršaje. Očigledno je da okrivljeni može samo da ima koristi od informisanja kod podnosioca zahteva o mogućem sporazumu i da ukoliko smatra da je predlog neadekvatan pravdu potraži u sudskom postupku, piše sudija Prekršajnog suda Sanja Strgar.
Preporuke za medijsko izveštavanje o sudskim procesima
Centar za pravosudna istrazivanja (CEPRIS) i Slavko Ćuruvija Fondacija, u nastojanju da pomognu medijima da bolje izveštavaju o sudskim postupcima, nude slikoviti prikaz najčešćih omaški i načine da se one ubuduće izbegnu.
Da li je javni tužilac ima mehanizme da ostvari zadatke koji se od njega očekuju?
građani imaju pravo da očekuju najviše standarde pravičnog, stručnog i efikasnog procesuiranja, na žalost, u stvarnosti, ta očekivanja se pokazuju kao nerealna, piše zamenica javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu Bojana Savović.
Prekršajno-pravni osvrt na nepostupanje po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja
Dana 16.11.2021. godine, stupio je na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (”Sl. glasnik RS” br. 105/2021), a koji je počeo da se primenjuje nakon tri meseca od dana stupanja na snagu, piše sudija Dušan Milošević.
Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2021. godinu
Izveštaj, pripremljen na platformi saradnje organizacija civilnog društva i projekta „Otvorena vrata pravosuđa“, predstavlja rezultate drugog ciklusa praćenja stanja u pravosuđu, godinu dana nakon sprovođenja prvog ciklusa i obavljivanja polaznog Izveštaja o stanja u pravosuđu za 2020. godinu. On sadrži nezavisnu i objektivnu ocenu stanja u pravosuđu, na koji način pruža i informaciju o eventualnim promenama koje su zabeležene u proteklom periodu između dva izveštaja.
Policijsko (ne)postupanje tokom izbora
Ostalo je još samo nekoliko dana do predsedničkih, parlamentarnih i lokalnih izbora 3. aprila i izborne kampanje su u velikom jeku. Međutim, ono što je obeležilo poslednjih nekoliko izbora, posebno lokalnih, bilo je selektivno (ne)postupanje policije tokom izbornog dana. Navodi o kupovini glasova, pritisci i zastrašivanje postali su sastavni deo izbornih kampanja, pogotovo na lokalu gde primeri pokazuju da policija ne reaguje na prijave građana i u nekim slučajevim može da služi i kao instrument zastrašivanja, piše istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Marija Pavlović.
Rat je strašna i skupa reč
Rat je strašna i skupa reč. Možda i najstrašnija imajući u vidu da se po razaranjima i tuzi koju donosi može meriti samo sa velikim prirodnim nepogodama. Ali tu je i caka – rat je ljudska aktivnost i zavisi isključivo od ljudi, njihovih stavova, uverenja, namera. Međutim, čak i među oružjem, pravo ne ćuti, piše saradnik Beogradskog centra za ljudska prava Goran Sandić.
Pritisak tajnosti ▶ Sofija Mandić
Poverenje građana u rad Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca postaje posebno značajno nakon usvajanja Akta o promeni Ustava kojim su pravosudni saveti dobili nove nadležnosti, uključujući i izbor svih sudija i javnih tužilaca, osim izbora najvišeg tužioca. Zbog čega rad VSS I DVT nije dostupan za posmatrače i zbog čega se najbolje može opisati kao rad u medijskom mraku i institucionalnoj senci zakonodavne i izvršne vlasti? Zbog čega je većina odluka zabeležena u zapisnicima o radu doneta na kratkim sednicama, bez suštinske rasprave i jednoglasno, razgovaraju autorka Izveštaja o javnosti rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca Sofija Mandić i članica CEPRIS-a Nataša Stojadinović.
- « Previous Page
- 1
- …
- 42
- 43
- 44
- 45
- 46
- …
- 106
- Next Page »