Pozivamo vas na hibridnu diskusiju “Tipovi sudija – pokušaj definisanja sudijske kulture” koja će se održati u četvrtak, 14. novembra 2024. godine, od 17 do 20 časova na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu (Bulevar Kralja Aleksandra 67).
Tužiteljka Višeg tužilaštva u Beogradu Bojana Savović ocenila je da će zbog predloženih izmena krivičnih propisa trpeti građani, jer će, usled nedostatka kadra, postupci trajati još duže.
Aleksandar Trešnjev, sudija Višeg suda u Beogradu i predsednik CEPRIS-a, objašnjava za NIN da Nacrt izmena Zakonika o krivičnom postupku suštinski pomera teret dokazivanja u pravcu suda. „Prebacivanjem tereta dokazivanja na sud, on se izmešta iz položaja neutralnog učesnika u postupku. Sud je i ranije imao mogućnost da izuzetno sam izvodi dokaze, ali u korist okrivljenog. Sada će, međutim, morati to da čini u korist tužilaštva, što suštinski menja položaj suda.”
U postupku pripreme Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku zakazana je javna rasprava. Bitne izmene se većim delom tiču poboljšanja procesnog položaja okrivljenog, a na zakonodavcu je težak zadatak da ostvari ravnotežu između efikasne zaštite društva i garantovanja ličnih sloboda, prava i interesa građana koji se pojavljuju u svojstvu okrivljenog, piše javna tužiteljka Milena Božović.
U ime „srpske pravne tradicije“ članovi tajne radne grupe za izmene Krivičnog zakonika (KZ) i Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) predvideli su ukidanje koncepta neutralnog sudije i uvođenje inkvizitornog pretresnog sudije. Sud se time svrstava na stranu tužilaštva, policije, BIA… Ako za nešto budete okrivljeni, u vašem timu biće samo advokat i bog pravde. Za emisiju Peščanika govore sudija Miodrag Majić i advokat Sead Spahović.
Mi nemamo tužilaštvo koje radi svoj posao i istražuje ugovore i tokove novca, a ima sve mehanizme za to. Preko jednog klika mogu da provere bankarske račune i da vide sve ljude koji su dobili novac, na osnovu čega su ga dobili, šta su za taj novac uradili. To je posao tužilaštva, kaže tužiteljka i članica CEPRIS-a Bojana Savović.
“Čini se da je ideja ovih izmena da okrivljenih, a i osuđenih bude što više”, izjavila je pravnica i članica CEPRIS-a Sofija Mandić, govoreći o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Ocenila je da izvršna vlast u Srbiji “represijom i pojačavanjem kaznene politike pokazuje nemoć”, jer ne može “da smiri nezadovoljstvo u društvu”.
„Neozbiljno je od države da za javnu raspravu ostavi mesec dana. Menjate pet zakona od toga tri ogromna i krupna, sa velikim promenama koje suštinski zadiru u naš pravni sistem“, objašnjava tužiteljka i članica CEPRIS-a Bojana Savović za N1.
Razgovarali smo sa Jelenom Stevančević, javnom tužiteljkom Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, o brojnim izazovima sa kojima se suočavaju tužioci u Srbiji. Stevančević je za CEPRIS govorila o nedostatku transparetnosti izbornog procesa za tužioce, o tome zašto je saradnja sa policijom otežana i kako problemi sa kojima se suočavaju tužioci utiču na kvalitet rada tužilaštva, kao i na poverenje građana u pravosuđe.
Analiza postupka izmene i donošenja pravosudnih zakona radi usklađivanja sa Aktom o promeni Ustava Republike Srbije je sačinjena na osnovu posmatranja tog procesa i razmatranja svih dostupnih podataka, pre svega podataka koje je objavilo Ministarstvo pravde, ali i onih koje je pribavio CEPRIS. Ova Analiza rezultat je rada sudije Apelacionog suda u penziji, bivšeg člana Visokog saveta sudstva i člana CEPRIS-a Sava Đurđića.