Rat je strašna i skupa reč. Možda i najstrašnija imajući u vidu da se po razaranjima i tuzi koju donosi može meriti samo sa velikim prirodnim nepogodama. Ali tu je i caka – rat je ljudska aktivnost i zavisi isključivo od ljudi, njihovih stavova, uverenja, namera. Međutim, čak i među oružjem, pravo ne ćuti, piše saradnik Beogradskog centra za ljudska prava Goran Sandić.
Poverenje građana u rad Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca postaje posebno značajno nakon usvajanja Akta o promeni Ustava kojim su pravosudni saveti dobili nove nadležnosti, uključujući i izbor svih sudija i javnih tužilaca, osim izbora najvišeg tužioca. Zbog čega rad VSS I DVT nije dostupan za posmatrače i zbog čega se najbolje može opisati kao rad u medijskom mraku i institucionalnoj senci zakonodavne i izvršne vlasti? Zbog čega je većina odluka zabeležena u zapisnicima o radu doneta na kratkim sednicama, bez suštinske rasprave i jednoglasno, razgovaraju autorka Izveštaja o javnosti rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca Sofija Mandić i članica CEPRIS-a Nataša Stojadinović.
Izveštaj o javnosti rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca odražava nastojanje da se ukaže na potrebu da stručna, ali i opšta javnost budu bolje informisane o radu dva pravosudna organa koja su dužna da brinu o samostalnosti tužilaštva i nezavisnosti sudstva. Adekvatna informisanost o radu Visokog saveta sudstva (VSS) i Državnog veća tužilaca (DVT) preduslov je za razumevanje stanja u pravosuđu, a zatim i njegovo unapređenje.
Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i Slavko Ćuruvija Fondacija organizuju dvodnevni stručni skup “Sloboda izražavanja pred sudom: podaci o zaštiti u građanskopravnom postupku (2017-2021) i rasprava o izmeni institucionalnog okvira za rad”, u četvrtak i petak, 24. i 25. marta 2022. godine od 10 časova.
Postupak stečaja predstavlja poslednju mogućnost poverilaca da svoja potraživanja namire od preduzeća – stečajnog dužnika. Ali, kako se postupak stečaja može okončati usvajanjem plana reorganizacije poverioci moraju biti upoznati sa posledicama njegovog usvajanja, piše sudija Privrednog apelacionog suda Tatjana Đurica.
Ćutanje uprave predstavlja propuštanje nadležnog organa javne uprave da u određenim zakonskim rokovima donese i dostavi odluku stranci.U slučaju da dođe do ćutanja uprave građanima su, u principu, na raspolaganju dva pravna sredstva za ostvarivanje pravne zaštite, piše advokat Nenad Kovačević.
da bismo preuzeli izvode, preko dobijanja rešenja poreske uprave o porezima, do korišćenja javnih usluga (voda, odnošenje komunalnog otpada itd.) pa sve do izvršenja i fizičkih radnji nadležnih tela – nadzor i pregled prostorija, rušenje i slično, piše advokat Đorđe Popović.
ekstova (Kripto porez) analizirali smo probleme sa kojima se kripto zajednica susretala. Čini se da je od tada malo njih rešeno, piše advokat Ilija Rilaković.
Referendum o potvrđivanju Akta o promeni Ustava održan je, sad već davnog, 16. januara 2022. godine. Bilo je potrebno da polovina izašlih birača zaokruži „da” kako bi promena Ustava bila usvojena. Skoro 60% građana je to učinilo, čime su ustavne izmene podržane. O posledicama referendumske odluke građana Srbije, o načinu na koje će ove promene biti uređene zakonima i kako se ova ustavna promena odražava na evropske integracije Srbije, Beogradska otvorena škola razgovarala je sa Sofijom Mandić, pravnicom, aktivistkinjom za ljudska prava i članicom Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS).
U nedavno okončanom postupku najviši sud u zemlji odabrao je pravo dostupno svim građanima, a ne privilegiju koja je samo sudovima dodeljena. Pravo se sastoji u načelu tačnosti i pretpostavke savesnosti, prema kome treća lica koja se u pravnom prometu pouzdaju u podatke iz registara Agencije za privredne registre ne snose štetne pravne posledice zbog netačnih podataka u registrima. Problem je, međutim, u tome što u konkretnom slučaju nije reč o običnoj slobodi izbora, piše pravni savetnik Transparentnosti Srbija Robert Sepi.