Prošlog četvrtka skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo usvojio je predlog izmene Ustava u oblasti pravosuđa, a odluci je prethodilo javno slušanje, gde se nisu čuli glasovi Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca i nevladinih organizacija poput YUCOM-a i Centra za pravosudna istraživanja. A i oni koji su sastanku prisustvovali konstatuju da nije bilo reči o debati.
Iako se na osnovu dugogodišnjeg iskustva lako može zaključiti da spremnost, otkrivanje i rešavanje slučajeva korupcije na visokom nivou zavisi od vanpravnih elemenata, poput političke podrške (koja bi, paradoksalno, trebalo da dođe upravo od onih koji bi bili potencijalna meta takvih istraga), to ne znači da bi naš sistem za borbu protiv korupcije bio dovoljno dobar, sve i kada bi se ovaj čvor nekako razvezao, piše programski direktor Transparetnosti Srbija Nemanja Nenadić.
U dosadašnjoj analitičkoj praksi organizacija civilnog društva, preovlađuje fragmentarni pristup, kojim se obrađuju pojedine uže tematske celine od značaja za pristup pravdi ili zaštitu prava, dok je ovaj izveštaj prvi pokušaj procene rada pravosudnog sistema u celosti.
Uoči promena Ustava u oblasti pravosuđa, CEPRIS podseća na Zbornik „Srpsko pravosuđe na ustavnoj stranputici“ prof. dr Gorana Dajovića, koji sistematično predstavlja razvoj inicijative za izmenu Ustava Srbije tokom 2017. i 2018. godine.
Kurs Teorija i praksa pravnog rasuđivanja, koji su organizovali Srpsko udruženje za pravnu i socijalnu filozofiju i Institut za pravne i društvene nauke Pravnog fakulteta održan je na Pravnom fakultetu u Beogradu od 26. do 29. aprila 2021. godine.
Ukazujemo da se javno slušanje sprovodi u trenutku u kome se Narodna skupština i dalje nije izjasnila o otpočinjanju ustavnih promena. Od stručne javnosti se, baš kao i pre četiri godine, zahteva isključivo legitimisanje postupka koji je već godinama suštinski zatvoren za javnost.
CEPRIS je poslednjih nedelja, iako ne po prvi put, izložen jasnom pritisku državnih vlasti. Već po uhodanoj matrici, napadi su započeli u Skupštini Srbije. Ono što je, tom prilikom, ipak bilo novo je da su napade na sudiju Majića pratile i kvalifikacije da je CEPRIS „parapolitička organizacija“ čiji su izvori finansiranja nepoznati, piše profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Goran Dajović.
Funkcionalni sistem zaštite ljudskih prava nezamisliv je bez zabrane diskriminacije kao opšteg principa. U tom sistemu jednakost nesumnjivo zauzima centralno mesto. Pravo na jednakost i načelo jednakosti sastavni su deo i preduslov ostvarivanja i efikasne zaštite svakog drugog ljudskog prava, piše sudija Osnovnog suda u Nišu Ljiljana Marjanović Andrić.
Da jednom zasvagda razrešimo tu “misteriju” ko konkretno finansira projektne aktivnosti CEPRIS-a, pa isti oni koji zdušno finansijski potpomažu različite politike ove vlade, piše redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i predsednik UO CEPRIS-a Miodrag Jovanović za NIN.
Kako smo došli do toga da se ne veruje ni pravnim instancama, da se stvari prikrivaju ili da nisu dovoljno transparentne i da počinjemo da sumnjamo u presude, u podatke tajnih službi, u objektivnost onih tela čiji je posao upravo da se bore protiv zloupotreba. Donose se presude bez svih dokaza i to se čak i ne krije. Da li je na pomolu konačan rasplet borbe protiv medija koji pišu i govore drugačije od vlasti, jer sila prava ne može da ih zaštiti. O dilemama, sumnjama i otvorenim namerama u emisiji “Pregled dana” govori predsednik Advokatske komore Vojvodine i član
CEPRIS-a Vladimir Beljanski.