O promenama Ustava ponovo – javni muk
Da li je vlast, posle kratkog pokušaja uključenja, ponovo isključila javnost i pravosuđe iz postupka kojim želi da izmeni sve odredbe Ustava o pravosuđu, piše sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Savo Đurđić.
Autor: CEPRIS
Kad građani “uzmu vlast u ruke” hemijskom na referendumu
Danas je gotovo nemoguće sabrati sve građane u državi na jednom mestu da izjašnjavanjem neposredno donesu državne odluke, međutim nisu sve odlike neposredne demokratije u potpunosti iščezle. Iako imaju svoje predstavnike u Narodnoj skupštini, građani su za sebe zadržali pravo da najvažnije odluke donesu sami – hemijskom olovkom na referendumu, ili zajedno sa svojim predstavnicima, piše saradnik Beogradskog centra za ljudska prava Goran Sandić.
Osporavanje testamenta
Razloge za nevažnost testamenta Zakon o nasleđivanju deli u dve kategorije – razloge za ništavost i razloge za rušljivost, piše advokatica i članica CEPRIS-a Aleksandra Pravdić.
Studija: Normativna kontrola ustavnosti kao osnovna(?) nadležnost Ustavnog suda Srbije
Studija „Normativna kontrola ustavnosti kao osnovna(?) nadležnost Ustavnog suda Srbije (2009-2019)“ rezultat je timskog rada eksperata CEPRIS-a, nastala uz podršku Fondacije za otvoreno društvo. Ova studija analizira „izvorne“ nadležnosti ustavnog sudstva, odnosno način njenog vršenja od strane Ustavnog suda Srbije, u period između 2009. i 2019. godine.
Šta je visokotehnološki kriminal – od krađe identiteta do osvetničke pornografije
Svakome je jasno da su u takav kriminal uključeni računari. Međutim, visokotehnološki kriminal(VTK) je mnogo kompleksnija stvar, a krivična dela koja su njim obuhvaćena su raznovrsna. Predstavićemo institucije koje su zadužene za suzbijanje VTK i koja krivična dela spadaju pod VTK, piše istraživačica BCBP-a Marija Pavlović.
Pozitivna ili negativna selekcija – Izbor na sudijsku funkciju u Republici Srbiji
Pitanje koje se nameće čitanjem gornjeg naslova glasi: da li se u Republici Srbiji vrši pozitivna ili negativna selekcija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju i prilikom kasnijeg izbora na funkciju u drugom ili višem sudu, piše sudijski pomoćnik Osnovnog suda u Somboru Nemanja Rilke.
Suđenje na daljinu
Radi sprečavanja širenja zaraze, tokom pandemije Kovida 19 i izbegavanja kontakata između učesnika u postupku digitalna pravda dobija na značaju, pogotovo u vreme tzv. lock-down-a, pišu sudije Višeg suda u Beogradu Dragana Marčetć i Snežana Marjanović.
Zakon o parničnom postupku – kršenje pravila o javnim raspravama i lobiranju
Najavljene promene u Zakonu o parničnom postupku izazvale su veliko uznemirenje među građanima koji su vodili pojedine postupke (naročito protiv banaka), a brojni advokati su protiv njih protestovali, piše programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.
Cepris Rasprave: Šta fali tužiocima i Kakvo nam je pravosuđe potrebno 14. i 15. juna
Centar za pravosudna istraživanja organizuje poslednje dve rasprave u Nišu, “Šta fali tužiocima u Srbiji?” u ponedeljak 14. juna i “Kakvo nam je pravosuše potrebno” u utorak 15. juna, od 17 časova u kafiću Zapis.
Izmene Ustava mimo zakona: Predlog morali da daju poslanici
Skupština Srbije krenula je u ustavne promene u oblasti pravosuđa, ali na način koji nije predviđen ni zakonom ni Ustavom. Kako su upozorili stučnjaci, ustavne amandmane nezakonito je skrojilo Ministarstvo pravde, umesto nadležnog skupštinskog odbora, a kako se može naslutiti iz izjave premijerke Ane Brnabić, baš ti amandmani naći će se pred poslanicima. Sagovornici portala Nova.rs navode da bi taj tekst ustavnih promena morao iznova da budu pisan, da pravno ne postoji, ali i da je pitanje da li je nadležni skupštinski odbor dovoljno kompetentan da sam napiše amandmane koji će obezbediti nezavisnost pravosuđa.