Grupa advokata iz Valjeva podnela je Osnovnom javnom tužilaštvu u Valjevu krivičnu prijavu protiv 28 policijskih službenika koji su u noći između 14. i 15. avgusta 2025. godine brutalno napali, prebili, šutirali i pendrecima udarali građane nakon mirnog protesta koji je održan, a od kojih mnogi čak nisu ni bili učesnici demonstracija, već su se slučajno zatekli u blizini mesta događaja.
Snežana Bjelogrlić, predsednica Društva sudija Srbije (DSS) i istovremeno članica Visokog saveta sudstva (VSS) koji se u celom mandatu nije oglasio o kršenju Ustava i brojnim slučajevima ugrožavanja sudske nezavisnosti od strane vrha političkih grana vlasti, žalila se VSS-u na odluku Izborne komisije koja je odbacila njenu kandidaturu za novi mandat u ovom organu, piše sudija u penziji i član CEPRIS-a Savo Đurđić za Danas.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti doneo je odluku kojom nalaže Ministarstvu pravde da bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana, postupi po zahtevu Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) kojim se zahteva dostavljanje kopija obrazloženih predloga o pokretanju postupaka za pomilovanje okrivljenih za napade na studente. CEPRIS pozdravlja pravovremenu odluku Poverenika i očekuje da javnost konačno bude obaveštena o razlozima i aktima zbog kojih je do pomilovanja došlo.
Anketna komisija za utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu zaključila je da je država Srbija povredila pravo na život 17 svojih građana, od kojih je 16 preminulo. Država je odgovorna za to jer nije uspostavila pravni okvir koji bi sprečio ovakve rizike, što već godinama urušava standarde u građevinarstvu i sistematski u međunarodnim ugovorima izbegava javne nabavke, što ukazuje na moguću korupciju, rekao je član Anketne komisije, profesor Pravnog fakulteta i član CEPRIS-a Tanasije Marinković, predstavljajući njen završni izveštaj na konferenciji za novinare.
Na sednici CEPRIS-a održanoj u ponedeljak 13. oktobra u Beogradu, članovi Upravnog odbora CEPRIS-a doneli su jednoglasnu odluku o izboru novog predsednika nakon što je prethodnom predsedniku Upravnog odbora prestao mandat.
Bilo je novo razočarenje gledati sudiju Vrhovnog suda Draganu Boljević, počasnu predsednicu Društva sudija Srbije (DSS), koja je nedavno u intervjuu na TV Balkan iznela svoje viđenje aktivnosti više stotina sudija i tužilaca okupljenih u neformalnu zajednicu „Odbrana struke“, kao i viđenje u vezi sa drugim pitanjima delovanja sudija. Identične stavove zastupa i Snežana Bjelogrlić, njena naslednica na čelu DSS-a i istovremeno članica Visokog saveta sudstva (VSS), koji se nijednom nije oglasio povodom kršenja Ustava i brojnih konkretnih slučajeva ugrožavanja sudske nezavisnosti, piše sudija i član CEPRIS-a Savo Đurđić.
“Izvršna vlast poslednjih meseci pribegava represiji kao sredstvu opstanka, a tužilaštvo nije sposobno da se suprotstavi zloupotrebi represivnih mehanizama države, već je i samo podleglo tome da bude zloupotrebljeno. Ne samo tužilaštvo, nego i pravosuđe, jer bez suda tužilaštvo praktično ne može ništa da uradi”, komentariše tužilac i član Upravnog odbora CEPRIS-a Radovan Lazić za Radar.
Ministarstvo pravde objavilo je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku i Nacrt zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i zaštiti maloletnih lica u krivičnom postupku i najavilo sprovođenje javne rasprave od 10. septembra do 1. oktobra, i to dostavljanjem predloga putem elektronske pošte. Neprihvatljivo je da se izmene tri važna krivična zakona, uključujući i onaj koji reguliše položaj maloletnika, svedu na isključivo dopisnu, onlajn javnu raspravu u minimalnom zakonskom trajanju od 20 dana, što je nedovoljno vreme za temeljno i delotvorno razmatranje novih zakonskih odredaba.
Postoje dva tipa tužilaca i sudija, oni koji profesionalno i nepristrasno rade svoj posao i oni koji se rukovode političkom celishodnošću i udvorištvom. Sudije i tužioci u CEPRIS-u pripadaju prvom tipu.
U prvom članu našeg Ustava stoji da je Republika Srbija „država… zasnovana na vladavini prava“. Ustavne proklamacije ne poklapaju se, međutim, nužno sa ustavnom stvarnošću. Da u slučaju Srbije postoji zjap između norme i realnosti svedoči i poslednji izveštaj EU iz 2024. godine, u kojem se kaže da će „[u]kupan tempo pregovora i dalje zavisiti od reformi vladavine prava“, piše profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Miodrag Jovanović.