Autor: CEPRIS

Mandić: Ovakvo stanje nije naša sudbina

Referendum o potvrđivanju Akta o promeni Ustava održan je, sad već davnog, 16. januara 2022. godine. Bilo je potrebno da polovina izašlih birača zaokruži „da” kako bi promena Ustava bila usvojena. Skoro 60% građana je to učinilo, čime su ustavne izmene podržane. O posledicama referendumske odluke građana Srbije, o načinu na koje će ove promene biti uređene zakonima i kako se ova ustavna promena odražava na evropske integracije Srbije, Beogradska otvorena škola razgovarala je sa Sofijom Mandić, pravnicom, aktivistkinjom za ljudska prava i članicom Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS).

Materijalna istina, šta to beše?

U nedavno okončanom postupku najviši sud u zemlji odabrao je pravo dostupno svim građanima, a ne privilegiju koja je samo sudovima dodeljena. Pravo se sastoji u načelu tačnosti i pretpostavke savesnosti, prema kome treća lica koja se u pravnom prometu pouzdaju u podatke iz registara Agencije za privredne registre ne snose štetne pravne posledice zbog netačnih podataka u registrima. Problem je, međutim, u tome što u konkretnom slučaju nije reč o običnoj slobodi izbora, piše pravni savetnik Transparentnosti Srbija Robert Sepi.

Nezavisnost sudske vlasti i Visoki savet sudstva

Ustav Republike Srbije iz 2006. godine, nakon Visokog saveta pravosuđa koji je na osnovu zakona oformljen 2002. godine, prvi put je u naš ustavni sistem uveo Visoki savet sudstva (Savet ili VSS). To je samostalan i nezavisan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. U suštini, telo sudske samouprave, piše sudija i bivši član Visokog saveta sudstva Savo Đurđić.

Ranjivost pravosuđa u vremenima političkih previranja – slučaj dva zakona o sudijama iz 1928. i 1929. godine

Poslednjih meseci dosta se govorilo o izmenama ustavnih odredaba o pravosuđu, za koje su se građani naposletku opredelili na referendumu održanom 16. januara ove godine. Naročita pažnja bila je posvećena načinu izbora sudija, i često je ukazivano na to da isti diktira u kojoj će meri sudstvo karakterisati nezavisnost, bez koje, kako je britko primetio profesor Mihailo Ilić dvadesetih godina prošlog veka, “ne može biti govora o pravnom poretku”, piše advokat i saradnik CEPRIS-a Milan Momčilović.

Unequal treatment between journalists and political officials in cases of endangerment of safety, lawsuits against media outlets that rarely violate the Journalists’ Code of Ethics are less successful than the lawsuits against tabloids 

The research of Slavko Ćuruvija Foundation and the Centre for Judicial Research (CEPRIS) showed that the number of cases of endangerment of the safety of the President of Serbia ending in court is two times higher than the cases of endangering of journalists’ safety. The second regular report on the protection of freedom of speech in the judicial system of Serbia – “Freedom of Expression before the Court” takes into consideration final and binding judgments regarding the criminal offence of the endangerment of safety. One of the conclusions of the report is that the judiciary failed to ensure equal treatment of all citizens before the law.

Srećom, u Srbiji ne ubijaju aktiviste

Samo krajem 2021. godine pritiscima je bilo izloženo najmanje 1.000 građana u više od 50 opština, pokazuju nalazi Izveštaja o napadima na branitelje ljudskih prava u Srbiji za 2021. godinu, a koji je nedavno predstavljen u Beogradu. Sve ovo ukazuje da se situacija u Srbiji u odnosu na 2020. godinu značajno pogoršala – incidenti se zaoštravaju i uključuju sve veći broj građana, piše pravni savetnik YUCOM-a Milan Filipović.

Od Državnog veća tužilaca do Visokog saveta tužilaca

Normativne pretpostavke nisu dovoljne, ali su neophodan uslov za jačanje kapaciteta Visokog saveta tužilaca. A na samim tužiocima je da napuste, više od 70 godina, građenu svest o javnom tužilaštvu kao monolitnom i hijerarhijskom državnom organu i da prihvate da su samostalni. Za samostalnost – potrebna je i volja, piše tužilac Radovan Lazić.

Drugi redovni izveštaj o zaštiti slobode izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije Analiza CEPRIS-a i SĆF: Sloboda izražavanja pred sudom

Sloboda izražavanja pred sudom je druga analiza o zaštiti slobode izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije koju su zajednički izradile Slavko Ćuruvija fondacija i Centar za pravosudna istraživanja. Analiza obuhvata medijske sporovе u periodu 2017‒2020. godine u kojima su tužioci javne i političke ličnosti, biznismeni i ličnosti poznate u svojim lokalnim zajednicama.

Nejednak tretman novinara i političkih funkcionera u slučajevima ugrožavanja bezbednosti

Broj slučajeva ugrožavanja sigurnosti predsednika Republike Srbije koji su dobili sudski epilog dva i po puta je veći od slučajeva u kojima je ugrožena bezbednost novinara, pokazalo je istraživanje Slavko Ćuruvija fondacije i Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS). Jedan od zaključaka drugog redovnog izveštaju o zaštiti slobode izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije – „Sloboda izražavanja pred sudom“, koji je posmatrao pravnosnažne presude za krivično delo ugrožavanje sigurnosti, jeste da pravosuđe nije uspelo da obezbedi ravnopravan tretman svih građana pred zakonom.

Pravo na pravično suđenje – najugroženije pravo građana

Čini se da sudski podaci o sistematskom kršenju prava na pravično suđenje do sada nisu u dovoljnoj meri uvaženi prilikom diskusije o usvajanju akata o promeni Ustava. Ostaje nada da će ova greška biti ispravljena tokom izrade pravosudnih zakona, piše članica CEPRIS-a Sofija Mandić.