Svi smo čuli za izreku da je tanka linija između ljubavi i mržnje. Ovaj tekst nastoji da utvrdi još jednu granicu – između pristojnog udvaranja, s jedne strane i proganjanja ili čak polnog uznemiravanja „projektovanog“ partnera, s druge strane, piše zamenik javnog tužioca u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu i član Udruženje tužilaca Srbije Nikola Pantelić.
Posebna zaštita žena pre i nakon porođaja regulisana je kako Ustavom, kao najvišim pravnim aktom Republike Srbije, tako i Zakonom o radu koji kao posebni zakon reguliše prava i obaveze poslodavaca i zaposlenih po osnovu rada. U tom smislu, Zakon o radu predviđa posebnu zaštitu od otkaza za ovu kategoriju zaposlenih, piše advokatica Jovana Milić.
Naizgled kontradiktorno naslovno pitanje, predstavlja stvarnu dilemu koja može da se pojavi u izvršnom postupku. Malo je poznato da je zakonska dužnost javnog izvršitelja da posreduje između stranaka radi sporazumnog namirenja izvršnog poverioca, piše programski menadžer Centra za evropske politike Dušan Protić.
Prvi komunalni policajci pojavili su se na ulicama većih gradova Srbije novembra 2010. godine, prepoznatljivi po svojim teget uniformama i sa zadatkom da pomognu u rešavanju komunalnih problema koji građanima otežavaju život, poput buke iz kafića i održavanja čistoće javnih površina. Tačno deceniju kasnije, ulicama šetaju komunalni milicajci sa ovlašćenjima da rade u civilu, pozivaju ljude na informativne razgovore, kao i da koriste biber sprej protiv svojih sugrađana, piše istraživač Beogradskog cntra za bezbednosnu politiku Bojan Elek.
Nedavna praksa predlaganje kandidata za predsednika jednog od apelacionih sudova, pokazala je da i najviši organ sudske vlasti ponekad donosi odluke koje ne uvažavaju kriterijume koje pominje zakon i koje određuje Visoki savet sudstva, piše sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Savo Đurđić.
Prisluškivanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića ne predstavlja državnu udar već zamajavanje javnosti, skretanje pažnje sa onoga što se dešava u zemlji, a cela priča predstavlja strašno poniženje za pravosuđe, ukazali su gosti “Utiska nedelje” advokat i član CEPRIS-a Vladimir Beljanski, general Momir Stojanović i potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić.
Kao što je poznato, započet je postupak za promenu Ustava Republike Srbije iz 2006. godine, gde je poseban akcenat na izmenama u oblasti pravosuđa. Možda je to prilika da se ukaže i na određena pravna rešenja i uzmu u obzir predlozi stručne i druge javnosti, piše sudija Prekršajnog suda u Novom Sadu dr Sanja Strgar.
Usvojene definicije govora mržnje, prihvaćene širom evropskih i svetskih pravosudnih i naučnih poprišta najčešće označavaju komunikaciju koja omalovažava pojedinca ili grupu. Međutim, da bi omalovažavanje imalo karakter „govora mržnje“ (Hate speech) ono mora da usledi, uglavnom zbog nečije posebnosti po osnovu religije, etničke i nacionalne pripadnost, rase, boje kože, pola i seksualne orijentacije, piše zamenik tužioca i član Udruženja tužilaca Srbije Nikola Pantelić.
Pravosuđe je svim vlastima, posebno u društvima nedovršene tranzicije, koja prihvataju autokrаtizam i populizam, vrlo zgodna igračka – ukoliko ne pruži otpor – za najrazličitije poene i kampanje političara. Nažalost, kasno se sazna i utvrdi da je ono što vladajuća „elita“ govori ili sprovodi – stručno neutemeljeno, nedemokratski, netransparentno, agresivno ili autodestruktivno, piše sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Savo Đurđić.
Odnedavno, “prekšajno sudstvo” postalo je deo sudske grane vlasti. Samim tim, i prekršajno pravo Republike Srbije pretrpelo je izvesne promene na organizacionom, materijlano-pravnom i procesno-pravnom planu. Ipak, opšti je utisak da se napred navedenoj tranziciji nije pristupilo temeljno. Tim povodom, trebalo bi ukazati na izvesne nedoumice i nedostatke, ali i izneti određene predloge za unapređenje prekršajno-pravnog okvira, piše sudija Prekršajnog suda u Kruševcu Dušan Milošević.