Kada je nedavno u medijima objavljena vest da će Vrhovni kasacioni sud delegirati predmete Prvog i Trećeg osnovnog suda u Beogradu po tužbama građana protiv poslovnih banaka drugim sudovima u Srbiji, građani su bili zatečeni podacima da je u tom trenutku sudija parničnog odeljenja Prvog osnovnog suda u Beogradu prosečno imao u radu oko 1000 predmeta, a sudija Trećeg osnovnog suda i preko 2000 predmeta, piše sutkinja Prvog osnovnog suda u Beogradu Nada Đorđević.
Nedavna konferencija za novinare na kojoj su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar policije Aleksandar Vulin, nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, objavljivili fotografije odsečenih glava i osakaćenih tela žrtava kriminalne grupe Veljka Belivuka koje su ubijene na monstruozan način, predstavlja još jednu degradaciju pravosuđa, ocenio je u emisiji “Među nama” sudija Apelacionog suda Miodrag Majić.
Sadržinu roditeljskog prava čini korpus prava i dužnosti koje roditelji imaju prema svojoj deci. Kako i sam zakon kaže, smisao roditeljskog prava podrazumeva da su dužnosti koje roditelji imaju prema svojoj deci primarne u odnosu na prava pojedinaca kao roditelja, piše sudija Osnovnog suda u Nišu Ljiljana Marjanović Andrić.
Advokat Vladimir Beljanski i sudija Apelacionog suda Miodrag Majić ocenili su u emisiji 360 stepeni na N1 da godinama prisustvujemo “estradizaciji pravosuđa” i da nas više ne iznenađuje kada predsednik Republike izlazi u javnost sa detaljima iz raznih istraga, koje će, kako sam kaže, šokirati svet.
U društvu u kojem ni jedna radna nedelja ne prođe bez pozivanja na odgovornost javnog tužilaštva, zbog postupanja ili nepostupanja u nekom medijski interesantnom slučaju, stihovi Duška Radovića cinično podsećaju na trenutno stanje srpskih pravosudnih institucija i sudske vlasti, piše zamenik javnog tužioca Ivan Duzlevski.
Vida Petrović Škero, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije i predsednica Centra za pravosudna istraživanja izjavila je u Pressingu da “nezakonitost postaje realnost”. “Predsednik nema nikakve nadležnosti u odnosu na sudsku vlast, on sve to zna, sve to radi, i neverovatno nezakonitost, ovde čak i neustavnost postaje realnost”, kaže ona.
U našem pravu postoje dva osnova za nasleđivanje: testament i zakon. Ukoliko testamenta nema ili isti ne ispunjava uslove kako bi proizveo pravno dejstvo, imovina će biti raspodeljena zakonskim naslednicima na osnovu zakonskih pravila, piše advokatica i saradnica CEPRIS-a Aleksandra Pravdić.
“Kada imate situaciju da narodni poslanik i predsednik Odbora za pravosuđe, kao advokat, zastupa jednog od okrivljenih u najvećoj aferi, postavlja se pitanje da li će građani smatrati da je sudija u pomenutom postupku presudu doneo jer zaista tako misli ili zbog nekih drugih razloga”, kaže u velikom intervjuu za portal Nova.rs Vida Petrović Škero, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije i predsednica CEPRIS-a.
Fenomen da se zakon menja pre nego što je njegova primena počela u Srbiji nije potpuno nov – setimo se samo raznih verzija Zakonika o krivičnom postupku, piše programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.
Tek svaki deseti prijavljeni slučaj pretnji i napada na novinare završava se pravnosnažnom sudskom presudom, pokazalo je istraživanje Slavko Ćuruvija fondacije i Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS). Istovremeno, medijski sporovi u slučajevima govora mržnje, zaštite maloletnih lica, obezbeđivanja dostojanstva žrtava nasilja i zaštite časti i ugleda u proseku traju oko dve godine, i pored hitnosti predviđene Zakonom o javnom informisanju i medijima. Dužina trajanja ovih postupaka onemogućava zaštitu tužilaca ili tuženih.